Vizitkarta

Situacija po kojoj pamtimo nekog. Pečat za sva vremena...

Raša: Sinoć posle sto godina sretnem Žiku, siti smo se ispričali...
Peki: Stani bre kog Žiku?
Raša: Ma kako ne znaš Žiku, bili zajedno u vojsci, sećaš se kad smo mu stavili govna u čizme, sedam dana mu smrdele noge...
Peki: Aaaa, Žiku! Pa što ne kažeš odma, znam kako ne znam...oduvek je bio buzdovan...jel ono on beše voleo da navraća kod tebe kad god nisi kući?
Raša: Šta koji kurac?!