Posle batina, pretnji, ucena i kažnjavanja, najgore što roditelj može da uradi jeste da kaže ovo svom gladnom detetu. Socijala u svom najsirovijem obliku.
D: „Tata, gladna sam. Je l’ ima nešto slatko?“
T: „Nema, sine. Šta ima sad da jedeš, jela si pre tri sata.“
D: „Ma, nešto malo bar...“
T: „Vodim te u poslastičarnicu da gledaš kako deca jedu kolače, ’oćeš, hahaha?“
D: ?!
T: „Nećeš?“
D: „Samo da gledam?“
T: „Mhm.“
(D zamišlja sebe na kiši kako naslanja nos na izlog poslastičarnice i zvera u zarumenjena brkljava lica vršnjaka koji zadovoljno glade namirene tibe. Krče joj creva. Vetar nosi lišće. Tuga.)
