Ono što žena radi dok je muškarac jebe
Ovo je mnogo lakše objasniti na primeru...
Ljubav je slepa - zato se vodi.
Lagano jebanje sa poljupcima, zaljubljenim pogledom i u po toga izgovoreno tiho volim te. Bez šljapkanja, prljavog razgovora, vezanja, fut džoba, prsta u guzu, pisinga i ostalih seksualnih igrica.
Politički korektan, ali nedovoljno određen termin koji se koristi za bilo koji od 6 osnovnih od vrsta snošaja: pamprčenje, bambusanje, švajsovanje, krndžijanje, traslačenje ili zigovanje.
Izraz koriste isključivo žene. Ako muškarac upotrebi izraz, postaće predmet sprdnje u društvu naredne dve nedelje. Ovo pravilo važi i za pedere.
Pandan malom pivu u kafani. Mlak izraz za još cmiljaviju radnju smišljen da deci na fin način predoči zašto je tata promenio kanal, a majka se uzvrpoljila kad je dlakavi gmaz zaskočio krhku seosku učiteljicu.
- I stegne ti on mene otpozadi onim ručerdama, krevet će da skvinkne, dupe mi već modro ženo, komšija nam čuka već peti put i kad je prelilo mislila da ćemo da izađemo na Beogradskoj hronici, puče cev, lije k'o iz kabla jebeš mi sve...
- Jao Daro, pa vi ste vodili ljubav!
- Ćut' Suzo, pomeri se s mesta, pu, pu! Ti, bre, još veruješ u Deda Mraza?
Kako ovi sa nase politicke scene dobro vode ljubav sa nama narodom... Hm... nesto mi tu ne zvuci dobro... jesam ja jedini koji se oseca kao da ga ipak jebu?!
"Ma vodim ti ljubav sa kevom..."
"A?!"
"Jebem ti mater!"
"A, to... pa pricaj srpski, bre..."
За мушкарце то је права уметност.
Уметнеш га и удри!
Seksualni odnos u kojem svršavanje nije najbitniji deo.
Izraz uveden u upotrebu kako bi zene lakse skidale gace i pri tom zadrzale na sebi lazan i uzgred budireceno suvisan i njima nepravedno nametnut osjecaj moralnosti.
suptilniji nacin da se objasni detetu kako je nastalo
Al sam kresnuo neku ribu na zurci,ma redaljka je bila
Čin u kojem muška jedinka brižno polira svoj automobil. Ovaj akt ima još veću simboliku ukoliko se polira metalik M, amg, S-type... sa twin turbom ili 18" felnama;
Sinonim za doletanje Roda u nase krajeve
Јебање које је лишено свих оних ситница које јебање значе.
Нема пљувања у уста , нема пљувања у лице , нека орала , анала , фингер фака , нема згуза , нема са стране , нема дивљања , нема хамерфистовања , нема причања бљувотина , нема лупања шамара , дављења , ломљења кревета................................
Velika sramota u nasem narodu,pogotovo ako vas posmatraju.
B:Sram vas bilo!
A:Pa,mi smo dosli njih da gledamo...
B:Svejedno!
„Е, а где то води, ееее....“
Идиличне представе које нам усађују од малих ногу, правила која нам намећу, идеје које не преиспитујемо говоре нам да је вођење љубави полни однос двоје људи који се воле. По општеприхваћеној дефиницији, тај однос мора бити нежан, спорог ритма, уз тиху музику, светлост свећа, чежњиве и нежне погледе... Фуј, зар не? Обично и радимо то тако како нам је предочено да бисмо требали, али пролазећи кроз усиљене покрете, не осећамо ама баш ништа (иако смо са особом коју волимо) и питамо се када ћемо моћи мало да убрзамо и прекинемо ово смарање.
Али... Када се опустите и отворите свој ум, осетићете....
Милион емоција помешано у једно велико енергетско клупко. Истовремено осећати пожуду, страст, љубав и нежност, док свеколика људска емоција прожима наше сексуално биће стварајући енергију достојну богова, достојну оног тренутка када низ грло Аполона клизи слатки нектар са Олимпа, док се преплићу хиљаде доживљаја у само једном гутљају слатког пића са другога свијета. Они трнци које сте осјећали док сте хиљаду пута мислили о њој/њему, сада су малени, ништавни, безначајни према ономе што сада битише у вашем биосу. Дио сте нечега већег...у епицентру сте екстазе лудила... Време постаје релативна ствар, док кроз тело пролазе слатке струје, а ум се преноси на једну сасвим другу раван. Све око нас нестаје, а енергија која потреса наша бића сажима се у нашој свести и доживљавамо тренутак у којем осећамо јединство са богом и универзумом. Осећамо се бесмртно....
Stvaranje uslova za taj neshvatljiv mehanizam razmonžavanja vrste ljudi.
Čudnih bića.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.