Vojnička kuhinja

Кулинарске вештине војничких кувара су неретко предмет разговора бивших војника. Најчешће се за појам војничке кухиње везује пасуљ. Добар глас војничког пасуља проносе углавном они који су имали прилике да га пробају, док слушаоци доброг гласа обично одмахују главом не верујући у причу о непревазиђеном укусу (и по некима, непролазном мирису). Но, иако јесте саставни део војничке трпезе, густ војнички пасуљ је прилично ретка појава у војсци за коју се може рећи да је равноправно заступљена са још неким карактеристичним јелима занимљивих назива.

По многима, најнеомиљенији доручак је дечија радост. Дечија радост је обично кутијица (или две) мармеладе или меда. Понекад се сервира уз комад маслаца. Наравно, `лебац је незаобилазан (ретко се провуче понека кришка буђавог `леба тј. буђава кришка `леба, руку на срце углавном у већим касарнама где се служе велике количине хране). Уз дечију радост обично иде и шоља млека.

Сапун је комад тврдог сира, неке врсте качкаваља. Димензија је отприлике као две кутије шибица сложене једна на другу. Служи се најчешће уз кувано јаје или куртонку. Куртонка је кобаја у куртону (величина и облик кореспондира најчешћој асоцијацији при спомену неформалног имена ове кобасице). Уз сапун са јајима или сапун са куртонком или куртонку са јајима обично иде чај. Доручак састављен од куртонке с јајима има посебно име.

Ужина се у војсци зове маренда. Ту су сокићи (на сламчицу), кремићи, џемићи, кексићи или неко воће (јабука, крушка и сл.).

Од јела за ручак се издваја дрнч. Највероватније је случајност то што се уље за чишћење оружја (и оруђа) зове истим именом, мада има и оних који тврде да је нит која их повезује укус. Ова тврдња је на климавим ногама јер дрнч није јело дефинисаног састава, па самим тим ни укуса. Наводно се добија мешањем остатака разних јела током седмице, са додатком воде у циљу добијања жељене житкости. У прилог томе иде и чињеница да се често служи крајем седмице или током викенда. Да не би било забуне, није реч о помијама, већ о мешавини нерасподељених остатака хране (а не о храни која остаје након јела, пре или при прању судова).

Куртонка и дечија радост с времена на време обрадују људство на одслужењу војног рока и током вечерњег оброка. Међутим, јело које је својеврсни идентификатор вечере је свакако цигла. То је нека врста проје (али није проја) непознатог састава чија боја варира од прљаво наранџасте до светло смеђе у зависности од степена запечености. Комад је обично повећи, дебљине два прста и димензија основе око 10х15 цантиметара. Сервира се уз чашу јогурта.

Током периодичног ГСП-а (Генералног Спремања Просторија) кухињског простора, јела се не спремају, него се војницима дели СДО (Суви Дневни Оброк) у коме се налазе конзерве топљеног сира, месног нареска, ризи-бизи (пиринач са месом) или пасуљ у конзерви и комад хлеба.

Ови описи начина спремања војничких јела су спекулативне природе јер је већи део написаног заснован на гласинама те се самим тим цивилним лицима не препоручује њихово испробавање.

Требало би напоменути да је сваки војнички оброк пажљиво припремљен са прорачунатим количинама хранљивих састојака, одговарајуће калоричне и нутритивне вредности према строго прописаним правилима и у складу са препорукама здравствених радника и нутрициониста. У војсци се алави обично поправе, а они који избегавају поједина јела се неретко осуше. Но, иако има оних који тврде да су гладовали, у војсци нико не умире од глади. Могуће је да је скорашњим реформама и осавремењавањем Војске Србије дошло до промена и у овој области те би овај текст требало прихватити са извесним резервама јер се односи на период пре модернизације.