"Ustanem ja noću da šoram, kad ispred mene istrča pacov veliki kao prase, i ulete u čučavac! Posle toga nisam smeo tu da idem u wc!"

"Od kad sam video da metlom mešaju kupus salatu, više uopšte ne jedem kupus!"

"Na vežbi smo gađali kravu preko brda iz topa... i posle pojeli."

"Jeo sam konzervu koja je starija od mene!"

1389.Ko ne došo sutra na Kosovo ,od roda mu ništa ne rodilo...
1804.Eto mene vama,eto nama rata s Turcima
1918.Ako neznaš šta su muke teške,probaj preći Albaniju peške.
1945.Druže Tito Srbi tebe lažu,oni vole Đenerala Dražu.
1991.Ratni huškači,strani plaćenici,domaći izdajnici....su napali goloruke.....(upiši po volji)
1999.Građani čestitam vam mir,i još jednu veličanstvenu pobedu....(?!)
2000.pa nadalje:Tata je sine menjao pelene najbrže u celom gradu,a tek što je pazio decu u Radosnom detinjstvu.

1. pricanje :"Brate duvao je neki vetric..."
2. pricanje:" Brate duvao je neki lud vetar..."
3. pricanje :"Brate tukla je neka oluja..."
4. Pricanje :"Brate, to je taka mecava bila! Nosilo je krovove sa stacionara a ja i onaj Krljo se skupili u strazarnici...mmrrrrtvi pijani...booli nas uvo za sve.."

E, a kad smo ja i neki Ozren iz Splita dobili kazneno zbog...

Ja: "Jesam vam pričao šta mi se desilo u vojsci?"
Ortaci: "Smaraš."
Ja: "Al' bio sam za vreme bombardovanja..."
-----------------------------------------------------------------------
U tom trenutku dolazim do gorke spoznaje da nema više nikoga u mojoj blizini.

1) Milutine, idi bre kači taj plug i ori tu zemlju, nemoj da zovem komandira da mu kažem da si sam sebi umnjake povadio!!! Radi bre nešto!!!
2) Spomenka, sunce ti jebem, ništa ne radiš celi dan, samo sediš, idi bre napolje, pomozi mami da napoji krave!!! Joj, imaš bre sreću što si žensko pa ne moraš u vojsku, al' ja bih tebe poslao malo tamo, pa da se naučiš reda!!!
Spomenka( u sebi) : O, blago meni. Životni san mi se ispunio. Živim u vukojebini, čuvam 20 krava, udaću se sa 16, rodiću 5 dece, al' zajebi, bar ne moram u vojsku.

+ U vojsci je uvek -20, vežbe su uvek u 2 posle ponoći, komandir je uvek neka iskompleksirana budala koja muči sve odreda, a očevi i stričevi su nam bili najveći frajeri u kasarni, koji su, pored toga što su dnevno prali 300 plastičnih tanjira hladnom vodom i sa samo jednom šoljicom deterdženta, ribali klonje četkicama i trpili torture nadređenih, opet izrasli u divne očeve i muževe.

-E moj ti, vojska je škola života! Ti koji si u staračkom domu služio nikad nećeš znati kako je to kad na minus 368 stepeni daješ mrtvu stražu na karauli ''Crnokosa baba''
365 dana služenja vojske a 789 dana straže. A da ne pričam da sam dužio mitraljez sa 8000 metaka, zolju, 36 ručnih bombi kao i tenk t-34 iz drugog svetskog rata ali modifikovan i unapređen. Otišao sam u vojsku sa 195 kilograma a vratio sam se lakši za 296 kilograma pa ti vidi...
-Hajde bre Rambo ne seri, meni je vojni rok protekao u obuci, održavanju i čišćenju kruga. Imao sam dve straže po 7 dana, nekoliko bojevih gađanja i to je to. Lepo druženje, upoznao sam dosta različitih ljudi, od nepismenih do doktora. I dan danas se čujemo i ponekad vidimo. Dopala mi se ta jednakost koja tamo vlada, tamo smo svi vojnici bez obzira na obrazovanje, rasu ili veru. I zato ćuti, nemoj da lažeš više.