Zajebao se onaj ko je rekao da prava ljubav postoji.
Jeste, super je sve to, emocije, strast, ljubav, pa i nešto mnogo više, ali šta nakon svega toga?!
Šta kada prođe zaljubljenost i čudne okolnosti vas razdvoje i unište ono što ste dugo, strpljivo gradili, korak po korak?
Evo da vam kažem- jedno veliko NIŠTA. Ko se u vezi više prepusti i da sve što može i iskreno želi, trudi se i radi ono za šta je mislio da u životu neće ni pomisliti da bi mogao da uradi, na kraju ostane bez ičega vrednog. Uložio je mnogo suza, krvi i znoja, borio se za ono što je smatrao vrednim i posebnim. Ostanu vam sećanja, uspomene? Od toga se ne živi. "Seks je bio odličan"! Dragi, ako ti je seks na prvom i najvažnijem mestu, živeo si u zabludi i sa pogrešnom osobom.
I dokle više?! Kuda ide ovaj svet... Zar su na ceni pogrešne vrednosti?! Zar je važnije koliko keša imaš, ili je bitnije ono što čuvaš i nosiš u srcu. Da li je moguće da je sve otišlo u kurac. Foliranja, pretvaranja i prenemaganja je dosta. Da li još uvek neko može to da sluša i trpi!? I kako da verujemo u ljubav ako nam uporno nameću svoja mišljenja i model ponašanja koji trebaš pratiti da bi bio kul u društvu. I kakvo je to društvo koje ne prepoznaje prave prijatelje? Imaš gomilu poznanika, svi ti se javljaju, šatro cenjen si u odredjenom krugu ljudi. A ko su oni, i čime su zaslužili da njihovo mišljenje bude vredno?! Time što su im roditelji obezbedili lagodan i fin život ili su jednostavno rođeni pod srećnom zvezdom?
I kako posle verovati bilo kome? Kako verovati da ipak postoji neko vredan truda?
Ne postoji.
Možda su pametni oni koji samo na sebe mislie. "U se' i u svoje kljuse", pa dokle doguraš.
