Ovaj paradoks predstavlja definicija koju može da shvati isključivo autor sa IQ-om 147 ili većim jer se sve preko toga smatra suvom genijalnošću.
E sad, zašto, ako tih osoba ima svega 2% te definicije odlično prolaze?
Zato što većina autora o sebi ima egocentrik mišljenje 147 pa je oceniti ovakvu definiciju minusom ispod njihovih intelektualnih poimanja.
Druga vrsta ovog paradoksa su toliko besmislene i glupe definicije da ni sam autor ne zna šta je hteo da kaže jer je kompozicija pisana kao pod teškim metamfetaminima. Ove definicije opet dobro prolaze zbog egocentrik mišljenja 147 po kojem niko sebe ne smatra glupim i svi razumeju velepnu misaonu dubinu.
Zaključak: Bila definicija sranje ili neshvatljiva, ako je krajnjost, dobro će proći.
