Primitivna, mala i jadna bića, puna zavisti i pustoće. Za razliku od zapadnih trolova, koji su pametni a samo glume budale da bi druge nervirali, Vukajlijaški trolovi su glupi kao noć. Najdraže im je da unište nešto neiskvareno kao i da upropaste i ono malo dobrih stvari koje su u ovoj zemlji ostale.
Njihov život (ako to možemo nazvati životom) se svodi na maloumno jebanje, sadističke provode i uživanje u čarima droge i alkohola.
Oni mrze žene više nego prosečan silovatelj jer oni nežnost i milosrđe jednostavno ne kapiraju. Oni nisu čak ni na nivou životinja (jer i životinje imaju neke emocije) već na nivou jednostavnog zombija koji samo jebe pije i bije. Drago mi je što sam fin, kulturan i nevin i što sam sačuvao humanost i osnovnu ljudskost jer kad pogledam njih dođe mi da povratim.
I dok pametni ljudi zamišljaju nove svetove ovim jadnicima treba droga da bi videli nekog ofucanog zmaja. I moj prijatelj fizikalac je manja sirovina od njih jer čak i on ima neku dobrotu i čovečnost.
Njihova najveće radost je kad nekog ko se malo izdigao iz mase ponize i vrate nazad u jezero govana. Njihov smisao za humor je toliko bedan da je i prosečan alkoholičar koji se dere na ćošku smešniji od njih.
Njihov problem nije to što su zli (jer čak i zli ljudi mogu da imaju stila) a ni to što su glupi (jer i glupi ljudi mogu da budu produktivni), već to što su mali, pakosni i bedni.
Najtužnije je što su ovi umišljeni punoglavci sebi uvrteli da su jako pametni i posebni. Ali ipak to su ljudi koji još nemaju pojma da je Fight Club satira... samo toliko.
