Психофизичко стање просечног корисника вукајлије након 5 дана насилног апстинирања од истог.
Мајка: Марко, сине,види како дивна природа,све саме шуме,птичице цвркућу ујутру ...мир ..дивота....видећеш како ће да ти прија да се мало одвојиш од тог твог компјутера..
Марко: Немој кево,шта ћемо овде ,могу ја сутра сам кући,бићу добар,стварно...
Мајка:Али сине,уплатили смо 2 недеље,планински туризам,бићеш препорођен кад се вратимо..,,каква кућа..не можеш,остајеш са нама.
Мајка:( после 5 дана) Зини сине,авиончић,ајде мораш да једеш.. Радоване, пакуј се, идемо кући,ај што већ 2 дана не прича али престао је и да једе.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.