Opšt-narodno dobro,koje ima vlasnika.
Ma koliko paradoksalno zvučalo,tako je bilo.
Posle II sv. rata,u FNRJ,su osnivane zemljoiradničke zadruge,po uzoru na sovjetske kolhoze.Seljaci su morali da unesu sve što su imali od dobara u te zadruge(zemlju,konje i poljo-mehanizaciju,iz tog vremena).Odnosno unosili su oni koji su imali šta da unesu,pa su onda to delili sa onima koji nisu imali ništa.Sa proleterima,da bi udruženi gradili socijalizam.
Ne treba posebno napominjati da su upravo proleteri rukovodili tim i takvim zem. zadrugama(od tog vremena se koristi termin zadruga,za seosku prodavnicu).
Uglavnom zadružna kobila je termin koji se i danas koristi za nešto što je naše,a koriste ga svi.
Jimijev ćale:-Sine 'de ti je novi stratokaster koji smo ti kupili za 18.rođendan?
Jimi:-Dao sam ga Robiju,da malo svira.
Jimijev ćale:-Kom' crnom Robiju,pa to je go proleter,nema ni 200 dinara...
Jimi:-Ma vratiće ga,reko mi je.
Jimijev ćale:-E,crni sine,ponašaš se prema toj gitari ko da je zadružna koliba,a ja digo kredit da ti se kupi,pa da sviraš taji na uvce....
Lokalna radodajka, izjahana u duhu proleterstva, mnogima prva vožnja, a ostatak je uzjaše u nedostatku neke rasne.
Obično uvek nađe nekog ne upućenog konjušara, koji nije svestan njenog doprinosa zajednici.
Lik A: " 'De si matori, šta se radi, jel si upoznao malo novi kraj, ima neka ribica komšinica, ovo ono, a? "
Lik B: " 'De si torima, ma kraj jebe, evo sad mi dolazi devojčica, vodim je u onaj fensi fić u tržnjaku....e evo je dolazi! "
Lik A: " Brate moj, Srbine, rode, konju, to je Mila zadružna kobila, mojne to da šetaš iovako jedva ide, obrni krug i teraj to nemoj ljudi da ti se smeju! "
