Dan duži od deset godina. Dan koji neki i dalje uzaludno čekaju i nadaju se da će sam da dođe i donese neki bolji život. Dok su oni mnogo brži već stigli u 2030-u.
Ako je merilo vremena novac, ovi brzi imaju zalihe novca do kraja veka, a to nisu imali 5.oktobra 2000.

Nešto što je trebalo da se desi tačno pre 8 godina, da nam danas potpredsednik vlade (i ministar policije) ne bi bio Ivica Dačić.

6. oktobar je postao metafora za nezavršene promene započete 5. oktobra, jer gle čuda to što su zbacili Slobu nije dovoljno da se živi bolje. Mnogi govore kako jedva čekaju da on svane. Oni nisu svesni da je taj dan uveliko prošao pre 10 godina jer su ga dočekali mamurni ili još uvek pijani. Tog dana su se uveliko palila dokumenta, pravile prelazne vlade, tajkuni tražili nove ovce, a kriminalci nove zaštitnike.

Najduži dan, a možda i dan preko koga se brzo prošlo. Dan stvoren za nemirenje sa realnošću i povremeno tiho priznavanje sopstvene nemoći.
Nekima je žao što mnoge poslove neko drugi, a ne neko prvi, tj.neko njihov nije završio - pa kukaju"lepo smo mi govorili da je sve trebalo završiti šestog oktobra"-ne prepoznajući ni delić svoje odgovornosti "za nečinjenje".
Nekima nije bilo ni važno gde će i šta će. Završili su svoju adrenalinsku žurku još 5.-og i uopšte više ne znaju šta da rade- dosta im je što "sve je isto samo njega nema".
Neki su izgubili orijentaciju u vremenu i prostoru pa se nekim čudom vratili u četvrti oktobar-njima su krivi i prvi i drugi i treći. A oni - apsolutno nevini, medicinski dokazivo.
Trange-frangeraši su radili 24/7/365-završiće oni taj šesti oktobar kad se postigne zajednički dogovor sa 183 koaliciona partnera i centara moći (biznis se stalno razvija i usložnjava).
Već devet godina poboljevamo od ovog revolucionarnog razvoda sa prošlošću, kunjamo, kunemo i gunđamo, a tajkuni(i tajfuni)-sve jači, njima svako vreme odgovara.

Dan E