Komšinica koju sve žene pozivaju u pomoć za ljušćenje crvenih paprika u ovo ajvarno doba.

Žena 40-tih godina, prosečne težine 70-80kg, vredna kancelarijska/šalterska radnica koja posle osmočasovnog radnog dana (ili ti osmočasovnog ogovaranja, jedenja bureka, ispijanja kafa, pign-pongovanja stranaka iz jedne kancelarije/šaltera u drugu kancelariju/šalter jer terminali ne rade – tj. ne zna da ih koristi) uspeva da smogne snage da se pobije za mesto u gradskom prevozu uz obavezno držanje lekcija omladini (to jest vređanje iste) žaleći se na umor, koji će je opravdati da posle kad dođe kući odmori malo uz Farmu, malo uz Šeherezadu, malo uz Sve za ljubav, pa jos malo uz Grand paradu, da ne pročita ni jednu knjigu i ne pokuša da nauči da radi na kompjuteru. Ona već sve zna, čak je rada i drugima da objasni. Nece se osetiti poraženom što joj je ćerka nepismeni fejsbuk zavisnik, vec zato što ona nece da nauči da sprema zimnicu kao njena mama, čime joj je buducnost veoma neizvesna s obzirom da je ključ sreće dobro se udati, a osnovna tajna braka je praviti bolji ajvar nego kupovni. Njen brak sa zadriglim mužem je čist dokaz!
Za sina, maloletnog vikend alkoholičara ne brine, jer on već zna šta je dobar ajvar.