Alkohol

Glup si. Ružan. Pojma nemam šta si još - smušen, smotan. Dosadan k'o sam đavo. Ne snalaziš se sa riječima baš. Sporo razmišljaš. I gledaš njih iz svog mrkog ćoška: razgovaraju, smiju se, plešu, ljube se, grle, odlaze u mrak. Ti si i dalje u kutu, zaleđen, u sebi trčiš po rubovima svijesti. Goriš. Hoćeš da učiniš nešto, da napustiš sjenku, ali si tup, nijem, stran svima njima. Pokušavao si već ranije - nije išlo. "Točeno, malo." Ispijeno s nogu. "Izvini, je li slobodno mjesto?" Slobodno je, već si za šankom, već imaš rečenicu na kontu. "Još jedno." Stiglo. Euro i dvajes. Toliko trenutno košta karta za raj, ekonomska klasa. Previše dobro, jeftino, lako. Baš kako ti odgovara. "Živjeli!" Kuc, kuc. I to je to. Eto te. Par promila i više nisi skamenjena, ružna tvorevina iz prikrajka. Sada se zezaš, družiš, nazdravljaš. Otkrio si i djevojke oko tebe. Dodaješ mu malo na zajebanosti, gledao si filmove. Žestinu neku, muško piće, viski neki zajebanog imena. Trgni ga pa se zaputi jednoj, bilo kojoj, sad su ti sve dobre. One su previše dugo blizu tebe da bi odbijale bilo koga. Tvoja je, koja god. Ipak ništa, pretjerao si. Ispustio si žutu dušu na pločniku, murjaci su zaprijetili 'oratacima' da te vode kući da te ne bi oni lično vodili... Sjutra se budiš mamuran, srećan, zajeban, stekao si gomilu pajtaša, zamalo i da privedeš nešto, idući put ćeš... Oblačiš se brzo i krećeš da završavaš taj moleraj na zgradi i misliš da tvoj život konačno vrijedi više od života slatkovodnog, debelog, sporog i ružnog soma. Some.