Eliksir mladosti. Vraća u stanje najranijeg detinjstva: zaboraviš da hodaš, ne znaš da izgovaraš sva slova (dovoljnom upotrebom potpuno se gubi moć govora, babling faza) i sve se češće sakrivaš pod stolom kad igra postane stvarno zanimljiva.
Milutin trči po livadi prepunoj planinskog cveća, vedro je i on je razdragan. Al' Milutin nije Milutin, Milutin je Slavko Štimac i to desetogodišnji Slavko koji juri sa svojim psom, vučjakom, i valja se s njim po travi ko Boba i Marija. Tama. Sevaju munje. Iz zemlje izniče Mile Kitić s električnom gitarom, tamnim naočarima, uzdignutom desnom rukom kojom pokazuje mano cornuto. Kreće pesma Vuk samotnjak. Vučjak sa dignutim rumenim spolovilom skače na Mileta. Beskonačna scena zoofilije. Rez. Pucanj. Milutin/ Slavko oseti probadanje u rebrima. Ranjen. Hund! Hund! Huuuund!
Svetlost. Po prostoriji se razlivao zvuk: kao vuka samotnjaka u šumama severa... jagnje moje sad ti drugi srcu ne da mira... Milutin leži pod stolom, spava licem priljubljenim za pod. Mira konobarica drškom od metle podbada Milutina u rebra: Budi se, stoko pijana, ajde fajront. Milutin promumla - Hund. Otvori oči i ugleda dražesno lice Mire konobarice, zbrčkano dugogodišnjim stažom u kafanama okupano u svetlosti. Shvativši da leži u bari reče - Mamo, mamo, pa ja sam se...
Da, postoje i neke neprijatne pojave koje sa sobom nosi detinjstvo.
Primer jebe! +++++