Poslednje utočište potencijalne žrtve američkog psihopate ubice, u koje se hrli zanemarujući otključana i širom otvorena ulazna vrata, gomilu superherojski nastrojenog sveta koji paradira ulicom i patrolirajuću policiju zamazanu kremom iz krofni. Instikt filmskog preživljavanja, obično, nepogrešivo tačno, navodi objekat skorog monstruoznog ubistva, komplikovanim stepenicama i mrežom hodnika čak do potkrovlja, dok se ubica sapliće o tepihe i staze, dajući vremena uspaničenoj žrtvi da shvati da ne može da se provuče kroz jedini prozor na mračnom tavanu.
Ipak, tu je uvek neki plakar, pravljen po meri žrtve, kao spasonosno rešenje. Obično sa par davno zaboravljenih metalnih vešalica koje begunac, pod slabim osvetljenjem koje prodire kroz pukotine na vratima, 'izuvija' u ubojito oružje.
Osim toga, američki plakar se smatra mestom za doživljavanje ličnih seksualnih revolucija, koje se završavaju izlaskom iz istog.

Конструкт који заприма трипут више швалера него обичан ормар.