Aminovati

1) Као неуспели спас од блама
-И, колега, које је твоје мишљење о атеистичкој филозофији Ивана Карамазова која почива на дубоком алтруизму и великолепном човекољубљу, а која представља веоковечити револт доброманерног и чистог срца против неправедне омнипотентности Творца који на нас баца само патњу и недаће, гурајући нас у амбис бесмисла, пропадања, ограничености и страдања? Да ли се слажеш са мојим мишљењем да је и сам Раскољников делом створен као споменик овој трагичној пишчевој мисли о блаженој, а опет нама недоступној срећи?
-Аха, како да не! Имаш право у потпуности! Него, је л' то беше онај Толстојевски писао? Е, гледај Миру! Их! Ау, какво дупе има, Ганди би се за њом окренуо!
________________________________________________________________
2)Јаооој, Срђан и ја већ месецима планирамо да идемо у Грчку. Мислим, песак је диван, море није толико слано као ово у Црној Гори и по њему, да се тако вулгарно изразим, не плутају разноразна говна. Срђан мисли да је то добро за тен. Зар не, драги?
Срђан(опчињено посматра њене раскошне сисе и мисли какве му се све могућности отварају на летовању) -Аха, јесте.
_________________________________________________________________
3)-Е, ухапсили данас оног наркомана Хаџића. Ма и он је фукара обична, шверцер, није као ђенерал Младић...
-Аха, слажем се са тобом, брате. Мада, не знам како да ти то кажем а да не испаднем прост, за ту багру ме много заболе курац. Него, је л' те не мрзи да одеш иза угла и провериш да ли сам тамо?
__________________________________________________________________
-Какав је ово педерски кревет? Розе? Који шит! Каква си папуча!
-Аминујем јој, пријатељу, али ћу ја зато после јебати, док ти будеш седео испред драгстора и лизао Чичу.