Antikva kučka

Neodređenih godina: od 20 do 95, već prema vremenu i času toga dana, čudnog oblačja na sebi, šalova u boji Brojgelovog lova zimi: dakle, crno, smeđe i bež u kremastim slivanjima, boja kose isto tako od pepeljasto rđaste do zagasito riđe ili u tonovima lana i žitnih polja potamnelih zlata. Ima minđuše i tako neki nakit dostojanstven, primirena na neko vreme u luci ovog siromašnog grada lancima starine na sebi i aplikacijama koje imaju, naravno, neko svoje značenje: vidiš, moj dragi kočijašu i stolni peharniku, ta drvena narukvica, to je od kruške iz vrta Momčila Nastasijevića, ona je triput gorena i triput na vrhu Rtnja vetrena, a to tu, taj broš, medaljon i poklopac od jogurta, to ti je od kompoziotra Triše Kaclerovića, naše starine beležnika i larpurlartora, kompozitora čuvenog Preludija za Nićifora Foku treći stav, peta brzina; time je on naime ujutru palio cigaretu upravljajući to sočivo prema suncu, modrom i narandžastom, svešteniku ždralu, ukotvljenom i blagomirujućem.

Ušo si u antikvarnicu i teo da pazariš neku polovnu knjigu ali odustani jer nećeš uspeti, ona će ti uzeti to ispred nosa, jer zna kučka šta vredi pali se na Bruna Šulca, Remizova i Marsela Prusta: tebi ostaje Istorija srpsko-albanskih odnosa prema zapisima iz bugarske skupštine od 1923-1933, cena 17 dinara, sa popustom, oslobođeno od pdva.

Lepuškasti primerci antikva kučke obično imaju tršavu kosu: to mora iz nekog razloga, ne znam što, jebljive su, krupne i sočne, mada postoji i bezsisa varijanta, ali ništa to ne smeta kad se upali faros na stamenom pirgu Beščasnika. Mirišu na stare knjige i na lampe poprskane ružnim mirisom i često u mračnim noćima svetleće abažure nose kao suknju a ispod im svetli urasla sitničarnica među zagasitim paperjem. S jeseni se mitare i oblače u svetle no nešto isprane boje i lete na jug kako bi prisustvovale Simpozijumu antikva kučki . Tamo obeduju sat s zlatnim lancem, njive blagorodne i u karuce pregnute čilaše. Milorad Pavić je arbitar i stojnomernik, kapsulator i paralelopipedni majstor trećeg stepena koji meri vreme i ko može najviše da pojede, to čini složenim meahnizmima: pomuću klepsidre, šnjornih morskih komparacija i zvukom otkivanja kose Tolstojove.

Pobedilac (ukoliko je muško) provodi noć sa vrhovnom sivom čapljom kojoj preti opasnost od otrkovenja ali uzmeš li joj tokom noći pero posle godinu dana možeš, tri put dunuvši u njega i triput prešavši njime preko uda svojego uspravljenogo, da štetu i nasladu činiš sa vilom od čaplje premetnutom.

Pobedilac (ukoliko je žensko) ima tu čast da bude pretvorena u sivu čaplju na neko vreme, otprilike godinu dana.