Kamen o kome znamo mnogo toga. Dali smo mu ime, odredili verovatne dimenzije, isplanirali smo kako ćemo da pucamo na njega, znamo čak i šta će nam uraditi i na koji način (ako promašimo). Takođe nije teško zamisliti kakva bi žurka bila ako se ispostavi da je pored nas upravo proleteo Armagedonov mlađi brat. Jedino ne znamo gde je, kad će doći i da li uopšte postoji. Samo toliko.
Najverovatnije je tu negde između Jupitera i Marsa u gomili od oko milijardu kotrljajućih stenčuga koje nisu ništa drugo do neostvarena planeta. Jupiter, i sam nesrećan zbog toga što je neostvarena zvezda, svojom supergravitacijom to nije dozvolio.
Prilično ste u pravu ako mislite da sve ove, manje ili veće, gromade vojnički disciplinovano ispisuju svoje putanje i da nikada nećemo saznati koja od njih je Armagedon. Međutim, ako u celoj toj milijardi postoji neki nedisciplinovani mališa koji može da započne malu bilijarsku igru među lebdećim stenama priča se može završiti izdvajanjem mirnog Armagedona i njegovim jurcanjem prema Zemlji. Kako to predvideti na vreme i sprečiti da nam se desi ono što je dinokiler (neki ga zovu Baptista) uradio dinosaurusima. Pa, skoro nikako. Zamislite samo da igrate bilijar sa milijardu “kugli” neujednačene veličine i oblika a vidite svega 5% njih. Teška bi to igra bila. Čak i uz pomoć najmoćnijeg hardvera Armagedonov dolazak bi mogao da se predvidi svega nekoliko nedelja, najviše nekoliko meseci, pre sletanja.
Stigao ili ne, tih nekoliko meseci bi sigurno bili najzanimljiviji period naših žiovota. Dok bi neki tražili način kako da “eskiviramo” Armagedona, drugi bi se spasonosno “ukopavali’, treći bi se molili, ali najveć broj ljudi bi se posvetio trošenju ušteđevine i “prijateljskom” ćaskanju sa šefom, dok bi se cene stanova u centru grada opasno približavale ceni krigle piva.
Ah da, zaboravio sam Brusa Vilisa. Blaženo neznanje
ja bih kulirao i gotovo sta mi treba da spickam svu lovu i ono armagedon nas obidje sta bi onda ali naravno kupio bih par stanova to je dobra investicija
Vidim, na sajtu je luda zabava. Ako, tako i treba.
Bullshit, moze Armagedon da dodje i iz dubokog svemira u pravu si, ali nama bi trebalo da bude svejedno odakle dolazi.
Ljudi utakmica je u toku.
E da, je l' sam ja jedini koji se oseća kao blago retardiran kad pročita neku definiciju ovog stvorenja koje je verovatno nekim svemirskim čudom došlo da nam otkrije tajne univerzuma....
: skida kapu.
: skida kapu.
Procitao sam dosta tvojih definicija i jos uvek citam. Najvise mi se svidja culletova i ova, ali tvojim defincijama kao da nesto nedostaje mada su vrlo informativne.
Svi smo mi flizozofi amateri na ovom sajtu, a mozda i nismo amateri. Razlika o kojoj govoris je u stvari razlika u stilu pisanja. Nismo svi isti, i to je dobro. Svako radi ono sto najbolje zna da radi, jedino je to pravi put do dobrog “rada”.
Ako pitas zbog cega u nekim mojim tekstovima nema humora odgovor je da je to namerno uradjeno tako.
Npr. Virus, Ideacija, Drzava, Blazeno neznanje su smrtno ozbiljni tekstovi sa namerom jer takvi i treba da budu, jer sa takvim pojavama nema zezanja. Svaki humor bi “istupio” jasnu i ozbiljnu poruku. Izmedju ostalog Vukajlija "tolerise" i takve tekstove. Sa druge strane u meni stvarno ne postoji to sto poseduje Dzimi (najveci smeker), Culle, Black Holle, Straja i jos mnogi. Ja jednostavno ne znam da pisem na taj nacin. Njihovi tekstovi su puni jakog humora ali i velike zivotne istine i filozofije. Javio i Dunkan su sleng puritanci njihovi tekstovi su ubitacno kratki i jaki. Abraxusov stil je sarkazam da poludis iako to vazi samo za stotinak njegovih tekstova ali je bilo dovoljno da ga ucine legendom.
Vidim da tek pocinjes. Izgradi svoj stil, da ljudi mogu da te prepoznaju dok jos nisu “kliknuli”. Prouci popularnije autore, ne kopiraj nikoga i nista, vidi sta od stilova postoji, opusti se i kreni na sopstveni nacin.
Sto se kopirajta tice nije "greh" kopirati recimo "tocak", svi ga kopiraju a izum je toliko star da se i ne zna ko je autor.
@StrahinjaKg
eto, upravo isplagirah tocak
Slažem se sa gore iznetim stavovima uz jedan moj primer, pesnici: reči i rime su njihovo oružje, ali svi koriste iste reči samo svako na svoj način, a i broj rima je ograničen, verovatno je velika većina do sada iskorišćena pa opet ne može se reći damoderni pesnici na bilo koji način kopiraju starije pesnike.
Ti si, covece, genije.