Čovek koji je rođen za ovo zanimanje. Od svog prvog dana na ovom svetu, njegovi postupci pokazuju da će postati "bitan" jednog dana. U porodilištu je njegov plač drugačiji od drugih beba, ne prestaje dok mu sestre ne daju najbolji krevet. Raste, još uvek nije progovorio, ali poseduje druge moći. Njegov nevin pogled može da ubedi majku da mu da sisu 2, 3 minuta duže nego što je planirala. Prolazi vreme, progovorio je, sada vešto biranim rečima može da ubedi tetku da baš njemu da najbolju šniclu. U vrtiću, kada već shvati svrhu svoga postojanja, počinje da se ubutava učiteljici da bi imao pravo na najbolje igračke. Uči da čita, i piše dok njegovi drugovi igraju klikere. Ambicije njegovih roditelja rastu, vide da će od njega nešto biti.
Konačno kreće u školu. Pošto je unapred naučio ceo prvi razred, postaje miljenik učiteljice. Ali da bi učvrstio svoju poziciju u odeljenju, kupuje uvek učiteljici najlepši cvet za 8. mart. Dolazi u 5. razred, opet ista priča, poznavanje gradiva svih predmeta, i ubutavanje svakom nastavniku ponaosob. Nastavnici muzičkog nosi harmoniku, na fizičkom pumpa loptu, herbarijum za biologiju skuplja dve godine. Završava školu, naravno kao đak generacije.
Kreće srednja škola, upotrebljava se dobro poznati recept za uspeh, koliko na poslovnom toliko i na privatnom planu. Nalazi prvu devojku, koja ima slična interesovanja kao i on. Njenoj majci pomaže da nosi cegere sa pijace, a ocu da degustira rakiju, iako je ne podnosi, pravi se da je najbolja na svetu.
Konačno, san se ostvaruje. Upisuje se na fakultet, na budžet naravno. Počinje da ulazi u čmar asistentima, pa polako stiče "reputaciju" i približava se profesorskom dupetu. Namešta projektore, nosi laptopove, pomaže profesoru u svim poslovima. Redovan je na predavanjima i konsultacijama, nosi kilogramske rokovnike, svakim svojim pitanjem pokazuje da zna materiju. Konačno ga profesor postavlja za svog asistenta, i cilj se ostvario. Ušao je u dupe, vire samo pertle.
I dalje persira profesoru, titra mu jajca, briše mu usta posle poslovnih ručkova. Oženio se sa svojom prvom, i jedinom devojkom, koju je ubedio da je on najbolji. Kada profesor odapne, on ga naravno nasleđuje, i konačno je došlo vreme da se neko njemu u životu "ubuta". Izlaže svoje dupe na poslužavnik, mladim i ambicioznim studentima, kakav je on nekad bio.
Čast izuzecima.
već dugo imam ovo u glavi... Ovu isfrustriranost :D Jedini način je bio da opiše život od rodjenja do momenta inauguracije :D Možda su po tome samo slične, ali mislim da su totalno različiti pristupi i teme!
Hvala ti!
Pozdrav!
Koliko je ovo istinito, i dobro napisano.
Moj asistent matematike je čovjek koji je završio sve u roku sa 10 prosjekom. Prima on sad jedno 3 milje evra, al poserem se ja na njegov život kad nije očima vidio kafane, nije probo kurvu, i nije ležo bar noć u zatvoru.
A ja mislio da se definicija odnosi na sve one tatine i mamine sinove koji su došli na asistenske pozicije nepotizmom.
Kad ono, prozivaju se ljudi koji su svojim radom i ulizivanjem dogurali dotle dokle su dogurali.
I nije nešto defka.
@Srkletnik: I prijatelju, kako je u zatvoru?
Dobra ti je ova, plus.
P.S. Strukturu si hapio od moje, ali ništa ne umanjuje vrednost defke! ;-)