Ako zelis biti okupan polarnom svetloscu moras da putujes.
Moras biti hrabar, uporan, dovoljno lud i tvrdoglav.
Ne stize se stazom kojom vecina gazi.
Na put se ne krece bez pripreme.
Tamo je sever, hladno je, visoko je, granica i beskraj iza koga nema dalje.
Tamo je pustos, muk i vreme je usnulo.
Polarna noc traje dugo, pola godine.
Ne znas unapred, da li ces stici u sred noci ili po danu.
Ako i pobedis sebe i stignes, ne mora da znaci da ces docekati Aurorino prosvetljenje.
Ona ciklicno dolazi i ne mari mnogo za tebe. Ali ti preda delic iskustva za sledeci put. Nagradi te za hrabrost, za tvoju odlucnu akciju uprkos strahu i neizvesnosti. Nauci te necemu. Da nisi pokusao, ne bi ni toliko dobio. Na svakih jedanaest godina je najjaca. Puno je to. Moras biti strpljiv, ne smes malodusno odustajati.
Jednom ces stici na pravo mesto u pravo vreme i doziveces polarnu svetlost.
Duh ti je osnazen i preskocio je visoku prepreku. Sada ti je pogled bistriji, prosireniji su ti vidici.
Nisi dostigao kompletnost, jer nemas prava krila.
Kompletna slika Aurore borealis vidi se odozgo iz perspektive kosmicke ptice, a ne iz smrtne zablje perspektive.
Satelitski snimci su sarena laza i fatamorgana.
Moras uzivo videti da bi spoznao istinu, ali to je nemoguce, i dobro je sto je tako.

- Ženo, prođe li mali Božić?
- Prođe...
- Skidaj ova govna kineska, ne mogu da spavam od njih ceo mesec. Ko aurora na Islandu!