Omiljena takmičarska disciplina svih vonabi frajera, likova koji polako traže svoje mesto na vrhu liste lokalnih drkoša.
Bacanje hejta sa strane počinje rano, u osnovnoj školi. Naš bacač hejta je na odeljenskoj slici sa strane, zagrljen sa najboljim ortakom. Za razliku od ostalih klinaca, koji se iz nikakvog posebnog razloga krevelje i smeju k'o nezdravi, naš bacač hejta ima blago nadrkanu facu, jednu ruku neobavezno prebačenu preko ramena svog ortaka, a drugu ispruženu i opuštenu.
Sve se nastavlja u srednjoj, gde naš bacač redovno odbija da se priključi razuzdanoj gomili na žurkama, već će sa naslonjenim laktovima na šank, cigaretom u jednoj, i pivom u drugoj ruci da postmatra ostale, i svojim sada već dobro uvežbanim drkoškim pogledom da baca hejt na sve oko sebe.
Ukoliko mu u toj drugoj fazi ne dosadi da bude dežurni bacač hejta, onda će biti takav ceo život. Ako ode i korak dalje, postaće zvanični dežurni bacač hejta lokalne birtije, i jedan od tek nekoliko njenih stalnih mušterija.
Tu će vremenom dobiti svoje mesto u ćošku, za stolom koji ima još samo jednu stolicu, na koju retko ko seda. Posao mu je da održava zajebanost birtije na nivou, jer će svi nešto mlađi klinci koji svrate u pauzi između predavanja da krišom ubiju po jednu ljutu ili koje pivo, imati priliku da se bar jednom susretnu sa njegovim zajebanim pogledom.
ma bravo kralju znam baš jednog takvog.... +++