
Омиљена такмичарска дисциплина свих вонаби фрајера, ликова који полако траже своје место на врху листе локалних дркоша.
Бацање хејта са стране почиње рано, у основној школи. Наш бацач хејта је на одељенској слици са стране, загрљен са најбољим ортаком. За разлику од осталих клинаца, који се из никаквог посебног разлога кревеље и смеју к'о нездрави, наш бацач хејта има благо надркану фацу, једну руку необавезно пребачену преко рамена свог ортака, а другу испружену и опуштену.
Све се наставља у средњој, где наш бацач редовно одбија да се прикључи разузданој гомили на журкама, већ ће са наслоњеним лактовима на шанк, цигаретом у једној, и пивом у другој руци да постматра остале, и својим сада већ добро увежбаним дркошким погледом да баца хејт на све око себе.
Уколико му у тој другој фази не досади да буде дежурни бацач хејта, онда ће бити такав цео живот. Ако оде и корак даље, постаће званични дежурни бацач хејта локалне биртије, и један од тек неколико њених сталних муштерија.
Ту ће временом добити своје место у ћошку, за столом који има још само једну столицу, на коју ретко ко седа. Посао му је да одржава зајебаност биртије на нивоу, јер ће сви нешто млађи клинци који сврате у паузи између предавања да кришом убију по једну љуту или које пиво, имати прилику да се бар једном сусретну са његовим зајебаним погледом.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
ma bravo kralju znam baš jednog takvog.... +++
Vobra +
ХАхахахам еволуција :)
Еволуција, шта? :)
Хејтера :)
Oво је ипак ектремни случај. Хејт је здрав.