Deo jednog od najvećih praznika, Božića. Svi su veseli (bar bi tako trebalo da bude), ide se u crkvu, pali se badnjak, takođe prilika da vidiš neke poznanike i čestitaš im Novu godinu, ako već nisi imao prilike za to. Takođe, još jedan razlog za odlazak je i kuvana rakija i vino, koje je fenomenalno. Svi se trude da budu fini kako i priliči prazniku, sve dok ne dođe na red da se uzme badnjak koji popovi iznesu u dvorište. E tada se ova fina gomila ljudi pretvara u krdo (ne bih rekla životinja, jer se i kog njih zna ko je vođa), nego u jednu nazalost prostačku i gramzivu skupinu koja se otima oko badnjaka i psuje majku boziju kome stigne. Tu se ne zna ko koga gura, ko kome otima iz ruke granu, a neke starije gospođe (da ne kazem babetine), koje glume da su bolesne i jadne, u tim trenucima postaju toliko "zdrave" i toliko se otimaju da ni supermen ne bi mogao da ih zaustavi. A ne daj boze da nekog zamoliš da ti da bar jednu granu, kad već ima 10, neće ni da čuje.

Veče kada se,po običaju,pali badnjak,pred crkvama,pred kućama,na ognjištima i slično.
U mom kraju to je momenat kada se ide u šumu po zaostalu i skrivenu municiju i naoružanje iz prethodnog rata,da bi se moglo što više šopati za najradosniji praznik-Božić.

Јединствена прилика да родитељи са својом децом оду на једнодневни излет до цркве који се одржава сваке године.

Jedino veče u godini kada moraš da ostaneš u kući i jedino veče u godini kada baš moraš da odeš do grada.