... nedelja, pola 10 ujutru, apoteka ''Beli slez''...

- De si brate, radiš, a?
- A jebiga, mora neko da dežura, šta ćeš. Nego, što si tolko ubiven?
- Ćuti bre dobro sam prošao kako sam mogao.
- Pričaj... ček samo malo, sačekaj tu... Izvolite gospođo?

- Dobro jutro sine.
- Dobro jutro.
- El primaš recepti?
- Ne.
- Ništa onda, daj mi tablu brufem od šesto, dva ferfeksa i bromapezan od šes'.
- Za bromazepam morate da imate recept.
- Jo sine, nemoj i ti da me zajebavaš. El znaš kolko kod doktora mora da se čeka? Ja sam bre stara i bolesna, pa neću da se drogiram! To mi za živci i kad ne mogu da spavam. Daj mi, molim te.
- Dobro ali sledeći put da dones...
- Oću, oću. Aj kucaj i jedno bockanje za šećer.

- Ijaooo. E, brate sačekaj samo da završim, molim te.
- Važi.

- Jutros sam samo kafu popila i popušila cigaru. Stala sam ispred ogledalo i rekla: Nisam baba sve dok mi sisa ne pređe pupak. NE.
- TAKOE! Dobro, nema veze, neće to mnogo da utiče. Dođite do klupe, sedite i sačekajte, sad ću ja da dođem.

- Hehehe, al' ti je riba za bockanje?
- E, aj ne seri, čuće te.

- Evo, sve je spremno. Okrenite glavu.
- Samo ti bodi sine, baba navikla na svi bolovi.
- Evo... sad da vidimo šta će aparat da kaže... Au, 26,7.
- Da l' je moguće da sam tolko slatka?
- Ma, Brižitka, original.
- Hihi, orrevuarr apotekarrr.

Ziljave drugarice:
* "Jaoo kako ste mi slatkiiiiii, golubcici :*"
* "Mnogo ste swatkiii :))"
* "Bas ste mi slatki, sudjeni ste jedno za drugo. :)"