Осим назива за чоколаде, ово су и универзални називи за децу у паркићима.

Надимци које, скоро по правилу, добијају друга деца у породици.
Да би оно прво схватило ко је (или је можда боље рећи "шта је") тај нови уљез са којим ће морати да се бори за родитељску наклоност, коју дотад није морало да дели ни са ким. И да у тој борби буде углавном безуспешно.
Иначе, као што друго дете често добије надимак "Бата" тј. "Сека", да га носи кроз цео живот, исто тако често прво дете (поготово женско) зову "Беба". Е, то је зато да би родитељи лакше схватили ко је тај мали уљез са чијим доласком им моментално престају многа права и слободе и нестају ситне животне лагодности и радости.
И док је "Бата" и "Сека" углавном плод очајничког покушаја самих родитеља да уведу какав-такав ред у наступајући хаос, дотле је "Беба" умотворина неког од чланова ширег окружења (њени или његови родитељи, бабе, деде, бездетне тетке, нежењени ујаци и стричеви...). Аутор углавном очекује да му се остали диве због толике генијалности и оригиналности.

Druga deca sa kojom se kao mališani igramo ili o kojoj pričamo. Deca iz parkića, predškolskog ili nižih razreda osnovne škole.

Deca sa kojom moramo da delimo ono što imamo, ponekad i nerado, da nam matorci ne bi zavalili šamarčine pred raznolikom publikom.

Deca koju jednoga dana neko "prekrsti" u stoka pijana i krava glupa.