Život na rubu egzistencije.
Stalno balansiranje između minimalne zarade i socijalne pomoći.
Dvadeset pet godina mature.
-Gde si Srele, kućo stara!? Čujem da drmaš u Poreskoj upravi! Načelnik... nije mala stvar. Onaj moj upisao ekonomski, a ti gledaj da pustiš korenje na tom mestu, pa ti se javim da ga gurnemo kod tebe. Državna platica, a pos'o laganica.
-Nije problem Fićo, ali ti bi mogao kao prekršajni sudija već sutra da mi nešto završiš. Onaj moj... živahan, ima neku prijavu za narušavanje reda i mira.
-A, eno i Bokija, kakav je to kapacitet bio! Vukovac u osnovnoj, đak generacije u srednjoj, na faksu prosek 9,89 mora da je daleko dogurao!
-Pa i nije. Doktorirao ali još uvek je asistent na Filozofskom. Nema nikog da ga pogura do katedre. Vozi jugo 45, još je podstanar, seljaka se k'o beduin, žena ne radi, jedva sastavlja kraj sa krajem. Jad i beda.
-Ko bi rekao!? Takav kapacitet...
