Primer nije neophodan. Ako neko misli drugačije, neka kupi novine.

-Brate, ne mogu da verujem! Sve se namestilo k'o kec na desetku: Gajba prazna, ona i ja krenuli da se svlačimo. Onako divljački, eksplozija strasti.
-I ?
-Zemljotres!
-Možeš to malo erotičnije da opišeš? Ana je stvarno riba i po, valjda je bilo predigre, orgazma... pa sve da ste divljački vodili ljubav. Zvuči kao katastrofa: eksplozija, zemljotres...
-Ma stvarno zemljotres, pravi zemljotres, zgrada počela da se ljulja i gore i dole i levo i desno, gajba mi na dvanaestom spratu. Nisam znao, Ana ima neku fobiju od zatvorenog prostora, kako se to zove, pa kad je drmnuo zemljotres načisto pobledela izgubila se. Počela da vrišti kako mora napolje, umreće ako odmah ne izadje, nije čekala ni lift, otrčala je od dvanaestog do prizemlja.
-Pa dobro, drugi put je vodi u prirodu.
-Nema drugog puta. Čim me vidi beži od mene. Zvao sam je, kaže da je podsećam na tu strašnu situaciju, sada ima fobiju i od mene.

Dvadeset pet godina mature.
-Gde si Srele, kućo stara!? Čujem da drmaš u Poreskoj upravi! Načelnik... nije mala stvar. Onaj moj upisao ekonomski, a ti gledaj da pustiš korenje na tom mestu, pa ti se javim da ga gurnemo kod tebe. Državna platica, a pos'o laganica.
-Nije problem Fićo, ali ti bi mogao kao prekršajni sudija već sutra da mi nešto završiš. Onaj moj... živahan, ima neku prijavu za narušavanje reda i mira.
-A, eno i Bokija, kakav je to kapacitet bio! Vukovac u osnovnoj, đak generacije u srednjoj, na faksu prosek 9,89 mora da je daleko dogurao!
-Pa i nije. Doktorirao ali još uvek je asistent na Filozofskom. Nema nikog da ga pogura do katedre. Vozi jugo 45, još je podstanar, seljaka se k'o beduin, žena ne radi, jedva sastavlja kraj sa krajem. Jad i beda.
-Ko bi rekao!? Takav kapacitet...

-Aaaa, dovukao si se konačno! Taman za Dnevnik! I sad ćeš da zevaš u TV, ručao si sa onima tvojima u kafani, a ja što sam spremala ručak nikome ništa! I sto puta sam ti rekla da pogledaš onu veš-mašinu, perem na ruke ko moja baba pre sto godina! I opet si zaboravio da svratiš i platiš račune, e vala neka je jednom iseku i struju i vodu! I da znaš da...
-Ženo, zajaši noge i odjaši u kuhinju, skuvaj mi kafu. Može i ratluk i 'ladna voda...

-Čuj stari, kvarkovao sam ja to govno odavno. Sad je ništica i nemoj mi ga pominjati. Za mene postoji samo teorijski.
-Šta si ti neki mistik? Bilo je dovoljno da ga pošalješ u pizdu materinu.
-Nikako. Tamo bi se baš baškario.

-Šta da ti kažem brate... lobirao sam kod nje, sve sam joj potanko ispričao za tebe, ne vredi. Jednostavno nisi njen tip.
-I ono da sam šarmantan, duhovit!?
-Jeste i to. I da si menadžer u "Delti" da voziš "Audi" da si džentlmen, ozbiljan, odan k'o pas... ali ne vredi brate, kučka je to.
-Kako kučka, zar baš ništa ne vidi u meni? Makar da popijemo piće, da nas upoznaš?
-Šta da ti kažem brate? Popili smo piće-dva, ja sam se baš trudio da te predstavim u pravom svetlu. Nekako smo završili kod nje u stanu, ne znam ni ja kako. Onda smo završili u krevetu, onda... Ma kažem ti u zvezde sam te kovao, ali uprskao sam stvar. Veruj mi brate, hteo sam najbolje za tebe. Ali eto... ne znam kako ali veruj mi da sam iskreno hteo da ti je namestim.
- Dobro, dobro, verujem ti, samo si malo preterao koliko si se trudio.

A svadba k'o svadba šta da se priča. Zadrigli pripiti kum, ohrabren privilegijom te titule, ne pušta muziku: Jedna pesma, druga treća... peta... sedma. Platio prvu, platio drugu a onda počeo da zabušava. Naručuje al' se ne seća novčanika. Muzikanti obleću oko njega, pevaljka samo što ga ne uguši sisama, a on kum, širi ruke, pesma ga pogodila, žmuri i zavija: "Pusto, pusto mi je sve, nema, nema..." Ili šeretskom pantomimom dočarava: "Šoferska je tuga pregolema..."
Dok se kolege muzičari i Caca pevaljka trude oko njega, Sveta 'armonikaš otaljava posao razvlačeći 'ladno svoju dugmetaru i švrlja očima po sali.
Završi se i taj kumov šou, nešto se umorio a malo više počela kuma, njegova žena da mu preti kako će demonstrativno da napusti svadbu. Nečuveno je ponižava. Dok je zevao u pevaljkine sise ona je to nekako i trpela, al' kad je počeo da pipka i da štipka, to je prevršilo svaku meru. Zato ga kuma nagazi, pokretom ruke zaustavi muziku, objavi da se zahvaljuje i da je red da se i drugi gosti provesele. Dotle umrtvljena sala živnu. Gosti digoše glave iz tanjira. Neki digoše ruku da dozovu muziku.
Muzičari i pevaljka okupiše se oko Svete 'armonikaša, nešto se dogovaraju, kao da će da objave pauzu.
Radilo se samo o kratkom radnom dogovoru. Sveta 'armonikaš nije šef orkestra ali je psiholog u pizdu materinu! Ne treba mu diploma, kad te on pogleda, skrozira te:
"Ovako Caco, golubice moja, prvo kod onog kariranog, treći sto levo od kuma, kreni sa "Selo moje lepše od Pariza..." gastarbajter je, došao samo na tri dana zbog svadbe, otkačiće, što je doneo potrošiće, deri. Čim završiš pos'o ignorišite ove oko gastarbajtera, to su neki akademci, kisele se na narodnjake, pravo na onog sedmi sto levo od kuma. Dok ste pevali "Šofersku tugu" jednu flašu i dve čaše je polomio. Taj je šoferčina izvozite ga do poslednje pare, a onda se vratite, ovamo, četvrti sto desno od kuma, onaj što liči na hroničnog alkoholičara, onaj uvenuli. Krenite ga sa "Pusto, pusto mi je sve, nema, nema moje Jelene..." Kod njega nisam siguran baš oko love, al' taj će i zadnju paru dati, mnogo je nekako uvenuo, paćenik".
Dogovor je završen, krenu žetva, Caca daje poslednje atome snage, njene grudi se pune petoiljadarkama i pedesetoevrovkama, zaluta i po neka od sto evra.
Samo kum, nezadovoljan prilazi Sveti 'armonikašu i pridikuje mu: "Ti si bre dunster za 'armoniku. A pored toga em fušariš em zabušavaš, kad sam ja naručivao pesme svirao si ko od bede."
Sveta 'armonikaš odmaknu se malo od mikrofona, da njegov odgovor ne ode u etar, nagne se kumu na uvo i reče mu: "Kume jedi govna, funkcija ti je golema al' ti novčanik t'nak."

-Završio posao?
-Sve gazda kako si tražio: Zavarao sam ga pričom o zakopanom plenu van grada, odvezli smo se tamo do mosta, pokazao mu na pun mesec kako je lep i dok je zevao gore koknuo sam ga u srce i overio u glavu. Prebacio sam ga preko ograde u reku i to je to. Bacio sam i pištolj u reku.
-A tegovi na noge? To si zaboravio da mu vežeš? Isplivaće i napuniće novine već sutra!
-Znao sam da sam nešto zaboravio, samo ne znam šta! Kako si ti gazda pametan čovek! Nisi bio tamo a kao da si bio. Na sve misliš gazda, svaka ti čast, pa zato si i gazda. Ne brini: Isplivaće deset kilometara nizvodno zbog brzaka, ali pištolj neće isplivati. Neće ga nikad naći. A mi smo bili deseti kome se zamerio. Opušteno gazda, zar nije to humano? Omogućujemo porodici da ga sahrani umesto da ga pojedu ribe.

-Imate pravo da ništa ne izjavite, svaka vaša izjava može biti upotrebljena protiv vas, imate pravo na branioca, o privođenju će biti obaveštena vaša porodica...
-Ljudi, pa ništa nisam radio, stojim ovde i čekam devojku!
-Sve ćeš to u stanici da objasniš. To što ti nisi ništa radio ne znači da mi ne treba da radimo svoj posao. A propevaćeš i o toj devojci: i zašto je čekaš i šta ste planirali i od kada ste u vezi.
-Možete li bar da mi pokažete službene legitimacije?
-Praviš se pametan a? Evo ti službena legitimacija. Zadovoljan? Mene si naš'o da legitimišeš!? Nisi smislio bolji napad na službeno lice! Ne valja ti posao bratac, na veliko će ovo da izađe.

Žena zbog jake glavobolje izlazi ranije sa posla i dolazi kući.
Zatiče u spavaćoj sobi muža u postelji sa komšinicom sa trećeg sprata:
-!?
-Ma daj bre ženo, mala šala! Hteli smo da vidimo kako ćeš reagovati.
-Kako ste znali da ću ranije doći sa posla?
-!?

-Ženo svlači se! Ponovo radi bioskop!

U osvit zore, negde oko 3,30 probudi ga erotski san. Nije ga to iznenadilo jer se uvek probudi pre nego se takav san svrši.
Rukom potraži ženu, njegovu zlatnu rezervu za nepoznatu plavu nimfu koja mu je utekla u znojavom, seksualno uzbudljivom snu. Daleko je ona od nimfe, uz to će biti i džangrizava, ljutiće se, ubiće svu erotsku romantiku. Ali sad šta je tu je. Zornjaka na brzaka, pa da se spava.
Ali, mesto na kome je spavala žena pored njega, bilo je prazno. Još toplo ali prazno.
Nije ga to iznenadilo. Već neko vreme sumnja da je njena dijeta lažna. Danju se izgladnjuje a noću evo iskrada iz kreveta i potajno ždere.
Sada već sasvim rasanjen ustade da je potraži u kuhinji. Čvrstoću njegovog uda držalo je sanjarenje otvorenih očiju o ludom seksu u kuhinji.
Kuhinja ga dočeka polumračna i hladna. Ode do hodnika i upali svetlo. Kezila su mu se odškrinuta ulazna vrata. Ni to ga nije iznenadilo. U poslednje vreme istina nije baš sumnjao ali imao je neko predosećanje da ga vara. I eto, bio je u pravu. U samu zoru, iskrala se i otišla nekom švaleru. I on se iskradao tako i uživao u sladostrašću raznoraznih pa eto sličnih njegovoj ženi. Zadnji pramenovi njegovog erotskog sna iščezli su a njegovu želju za seksom ubila je erupcija besa. Nema druge, da sačeka kurvu da se vrati a onda će... ma prebiće je, kakav civilizovani razvod.
A onda na vratima uoči malu samolepivu ceduljicu. Pridje, odlepi je i pročita kratku poruku: "Napuštam te govno od muža! Odlazim sa Dragančetom a ti se samoživi idiotu jebi sa onim tvojim kurvama zbog koje se iskradaš iz kreveta. I ne moraš se trošiti, podnela sam tužbu za razvod! A tvoje mi ništa ne treba!"
Trljao je obraz koji ga je jako brideo. Zar sa onim Dragančetom, njegovim najboljim drugarom koga je uporno ubedjivao da se oženi, a on mu obećavao - kada nadje pravu. Šamar u zoru. Tome se nije nadao.

- Vidi dragi, kako nam je lepa snaha na venčanju!
-Gadura!
-Kako možeš tako nešto da kažeš! Mladi su, lepi, srećni...
-Jesu. A za dvadeset godina biće samo gadura i sredovečni ćelavko, kao što smo sada ti i ja.

-Koja ti je ona sinoć u klubu? Brzo ste isparili.
-Ne znam brate. Pojavila se niotkuda, reč-dve za šankom, smotala me u ćoše iza.
-I?
-Završili i otišla sa izrazom gađenja na licu. Izgleda da nisam bio po njenom ukusu.

-Zamisli mama, opet mi skinuli stimulaciju oni dripci, kao u'vatili me da spavam na poslu. Pa neće moći to baš tako!
-A šta ćeš ti zete da preduzmeš?
-Ja ću, ja ću... jebaću im mater, sutra bolje da me ne čekaju!!!
-Ajde zete, ko tebe zarezuje!? Tamo si portir, ovde si prizetko!

- Vidi, nemam mnogo vremena, reci čime mogu da ti pomognem?
- A ubi nas ova zima brate, kod nas u naselju zatrpao sneg baba-Stanu, tri dana nisu mogli da je nađu, a pogodi gde su je našli?
(Zabrinut za sudbinu nepoznate ti baba-Stane razmišljaš gde bi je mogli naći)
-Treba mi na zajam 700 evra, hitno mi je da uplatim depozit za neki kredit za refinansiranje ranijeg kredita, a znam da imaš i da ćeš pozajmiti starom drugaru, može?
-Može.
(I sam se čudiš kako si uslišio molbu za pozajmicu od čoveka koji samo što ne bankrotira pod kreditima a i tebi duguje nekoliko stotki već dve godine, ali gotovo, pristanak je neoprezno izleteo iz usta i ne može se natrag).
-A baba-Stana, gde su je našli, jel' živa?
-Koja baba-Stana?

Čovek otvori novčanik iako unapred zna da je prazan i da je u malom džepiću novčanika samo nekoliko zvečećih moneta, nedovoljnih i za kupovinu žute štampe. Beznadežno kopa po fiokama gde je nekada davno ostavio neka sredstva za kafanski crni fond. Nema. Više ne može da se seti da li je potrošen u kafani ili ih je ona beštija od žene pronašla i nenamenski utrošila za namirnice. Vreme ističe. Još pet-šest minuta i beštija će tražiti da pre polaska na posao ostavi par hiljada dinara za redovne potrepštine za taj dan. U glavi počinje da pravi spisak mogućih kreditora. Od koga zajmiti sredinom januara? Zvoni mobilni: kum Janko. Ajde da se javi, mada od kuma nema vajde, nema za šta kuče da ga ujede. I u kafani se uvek žicari i šljamči uz njega. Ali izgleda da kum Janko nije kasno stigao na Kosovo. Sluša i ne može da veruje: "Zdravo kume, do juče nije imalo za šta kuče da me ujede, al' od juče je druga situacija. Tu sam u prolazu, pa rek'o da ti konačno vratim onih 70 evra što ti već nekoliko godina dugujem, ako si kući da svratim?" "Svrati kume moj najdraži, evo reći ću Milici da pristavi kafu, nema problema za dug, znao sam ja, kum nije dugme." Po završetku razgovora još nekoliko minuta stoji kao hipnotisan. Nije nešto, ali fina je to parica, baš u pravo vreme.

-Sve je manje slobode u Srbiji, evo sad imamo i pomoćnu policiju.
-To nije loše, šta će nam sloboda ako nemamo jaku policiju da je brani?

-Pa nije baš da su svi privatnici lopovi. Evo recimo, Mića: Ima tu malu proizvodnju konfekcije, tridesetak radnika. Zarade po trideset-četrdeset hiljada mesečno, nije nešto ali u ovo vreme...
-Jeste, zarade ali da li im plaća doprinose moj brajko, to je pitanje.
-Plaća doprinose, moj kum radi tamo i proveravao je u PIO za sebe.
-Tvom kumu možda plaća ali da li plaća svima? Jok! Zato se vozi u luksuznim kolima, svake godine letuje u Španiji, zimuje na Kopaoniku...
-Čekaj, čekaj pa baš moj kum kaže da nije video poštenijeg poslodavca, radi zajedno sa njima, trči od jutra do mraka, za godišnji odmor i ne zna a vozi neku krntiju.
-E to je moj brajko lopov opasniji od svih lopova! Čista mimikrija, maskira se. Ovamo kao bajagi pošten, ali ko zna šta taj mulja. Ja bih mu poslao malo inspekciju, malo policiju, znaš li šta sve tu može da se otkrije? Vozi krntiju, šio mi ga Djura! More...