Može i druge boje. To je onaj vredan, lep, pošten i, pre svega fin momak, verovatno i obdaren kao i dotična životinja, koji se druži sa nekim ljaljanom, koji, ono, kao ima neki šarm, što bi žene rekle. Radi sve za svog drugara, šta bi bre Banović Srahinja bez utreniranog đoga od megdana koji je imao pameti da izbegne neprijatelja dok ovaj tu nešto viteški juriša? Ne može se ni na zmaja bez pametnog konja ići. Nikako. Ali, na kraju, pošto ovaj prvi, princ, jelte, ima veći ego i PR skil od njegovog druga, on dobije i devojku i ovacije, dok konjića potapšu po ramenu i daju mu kocku šećera (u to vreme jabuku, ipak je šećer vredeo više od zlata).

Prinčev adut. Koreni sponzorstva su, dakle, u srednjem veku. Sigurno da će riba pre da se naloži na princa, ako ovaj ima belog konja