besmisao je kad se okrećeš za devojkom koja ima lepe grudi

Stariji brat pesimizma. Modus viviendi polovine covecanstva koji utehu vide u moci, slavi, prestizu, novcu. Pokretac coveka da uradi cudesne stvari kako bi ipak pronasao neki smisao. Ono u cemu se izgubimo, kada shvatimo da smo malecni u ovom univerzumu, manji od zrna peska u pustinji, nistavni i bolesno ambiciozni da ostavimo neki trag za sobom. Mracna tacka u koju gledamo kada udaramo glavom o zid. Ono sto nas vuce kada padamo ka dnu, ka istom onom dnu od koga cemo se nogama odbaciti i isplivati jaci nego sto smo bili.

kad nam prenesu poruku da je neko zvao u trenutku kad zvoni telefon i ta osoba je s druge strane zice.

Kada nema razloga raspravljati, a utjeha kao placebo za katarzu ne uspijeva ponuditi socijalno utočište. Problem je trajan, a kao takav i mučan te uzvišenost i uzdignutost glave završava poraženim dubokim naklonom do poda kao da pokušava dokopati se zemlje za počivanje.