Vreme koje protiče dok Nađa nije tu.

Kad te snađe sve što si popio, pa jedino što te može spasiti jeste savest tvojih drugara da te pošalju na pravu adresu.

Mračni put kojim se češće ide. Mrak na kraju tunela.

Nekršteni, u mračnim mislima miropomazani gospodar besmisla kojeg stvaraju sami podanici. Izrodi se u trenutcima kada ti je najmanje potreban, onda ga dobro nahraniš svakodnevnom dozom samosažaljenja, preispitivanjem sopstvenog života i eto ga u punoj snazi.
Odraste veoma brzo i useli se u tebe, osećaš da te pritiska iznutra. Mrda se i udara na svaki mentalni napor koji napraviš ne bi li te podsetio na sebe i dao ti do znanja da ga se nećeš tako lako otresti. Vremenom se navikneš na parazita i dozvoliš mu da živi sa tobom učestvujući u svakoj akciji, a on to obožava. Nežno ti govori da si slab i nedostojan, da nemaš poštovanja prema sebi, da si niko i da nemaš ništa.