-Vidim, bilo se po Jevropi, a, ovo-ono, brate. Čim ukinuli vize, sloboda, a? Kako bilo?
-Nikad gore. Jebote, na svakoj granici me zadržali po maksimum 10 minuta. Pogledaju sošku, lupe neki pečat, ispipaju torbu, i to je to. Ja se iznervirao, hteo sam da jebem carinicima majku. Kad se setim kako je nekad bilo lepo, prvo čekam 3 sata u redu, onda kad vide da sam iz Srbije, ispritiskaju neku crvenu dugmad, uključe sve sigurnosne kamere, pojave se neki komandosi na svim ćoškovima u zgradi. Onda nas odvedu u posebnu prostoriju, smeste zajedno sa Bosancima i Albancima, pa nam ljubazno ispreturaju sve po torbama u nadi da će naći Ariel i Lenor proizveden u Bugarskoj koji smo sakrili u prljavom vešu. Onda nas lepo skinu gole, pa puste one slatke dobermane koji nas iznjuše ne bi li pronašli pola kile pajda koje smo navodno sakrili u čmarove i rupe na glavićima...A sad...ništa. Tuga, brate, tuga.
-Mamu im dušmansku jebem!

1- Brate, znaš onu malu Natašu?
2- To ona mala sa dobrim sisama?
1- E baš ta. Sinoć bila kod mene pa smo malo budili komšije...
2- Opa lafe, pa kad si je smuvao?
1- Ma nisam brate, nismo zajedno.
2- Pa kako si je onda kar'o?
1- Brate, uleteo sam u bezvezni režim.
2- Uuuu tebra, taj rad. Ajd' onda da daš po jednu!
1- Ajd'.