Sirak tužni bez iđe ikoga. Vječito na birou.

Veoma nebitan lik. Nije loš. Kad je neko loš, to ima svoju težinu, doduše sa negativnim predznakom, ali je ipak neka brojka. Bezveznjaković oscilira u decimalama. Često ume biti i simpatičan, ali ne preterano, jer u tom slučaju bi izašao iz okvira ove definicije. Uvek je strašljiv, jer da nije, bar jednom bi se odvažio na borbu sa životom u pronalaženju sebe i to bi ga opet izvelo iz ove kategorije. Na gore ili na dole, zavisilo bi od rezultata borbe. Stiče se utisak da je za svoj životni cilj postavio dosezanje apsolutnog mediokriteta. Verujem da ste čitajući ovo vizuelizovali kakvog nejakog, ofucanog tipa koji se plaši da vas pogleda u oči. Ima ih i drugačijih. Lep primer su većina bahatih tatinih sinova, koji bi bili u ovoj kategoriji da nisu bahati, a ne bi bili bahati da nemaju love. Psihoanalitički, oni i jesu bahati baš da bi pobegli iz ove kategorije, jer očito je jednostavnije biti bahat, nego uložiti vreme i trud u izgradnju svoje ličnosti.