Bioterorizam u vreme slava

"Srećna slava, domaćine!" ili što bi rekle naše bliskoistočne kolege "alahu akbar!". Tako počinje napad. Dok naše kolege nose AK-47 ili opasač pun eksploziva, mi imamo mnogo prefinjenije oružje, oružje koje ne budi sumnju.
Svi ste ga bar jednom dobili i/ili postavili nekome u kuću. Svi znate za one bombonjere ili one čokolade od 300g sa suvim grožđem. To je ono što se drži u najdaljem kutku špajza, odmah iza one zaboravljene tegle ajvara od pre 5 godina (jer, hronološki gledano, tu je toj bombonjeri i mesto). Onda, kada dođe vreme slava, ta farma klostridijuma botulinuma se vadi iz tame. Tada imate osećaj da ste Indijana Džouns lično - kao da uzimate stare egipatske spise iz Tutankamonove grobnice i lagano duvate kako biste sklonili slojeve prašine koji se tu vekovima skupljaju, praveći pustinsku oluju usput. Zatim ste je upakovali u jednu ukrasnu kesu sa tematskim krstom i ćiriličnim slovima daleko od pripremljenog ataka.
Iskusni bioteroristi znaju da prepoznaju ovo smrtonosno oružje (evo jednog nagoveštaja: farbrika koja je prozvodila dati slatkiš je iz Čehoslovačke) i da urade najgnusniju stvar moguću - da ga stave u najdalji kutak špajza, ponavljajući istoriju i bar duplirajući količinu otrova koji unutra buja.