Biti il’ ne biti, pitanje je sad
Šekspirovska dilema mučenika koji je zatekao lopova kako mu obija stan ili auto.
- Ijao, pogle' mamlaza! I šta ćemo sad?? Da mlatim, normalno! Hehehe, lepo zvuči, ali stani malo, razmisli. Školovan si čovek, kulturan, razumeš se malo u zakon koji je baziran na uzvratiti istom silom, pa pažljivo razmotri opcije. Umlatim ga, on me tuži jer nije on mene prvi napao i? Najebem pred sudom gore nego za razvod. Da promislim malo bolje o onome "... il' ne biti", koje su mi tu mogućnosti. Dakle:
a) zovem muriju. Time dobijem krompir jer je brava jeftinija od njegove dnevnice. Ne jebu to da rade.
b) sačekam da završi svoj pos'o, pa onda zovem muriju, pristavim kaficu (a i to pod uslovom da mi ne drpi ni džezvu ni šporet) i napravim popis inventara koji mi je odneo, možda to malo i začinim. Ne kršim zakon, to je OK, ali trpim štetu, a murija često ne može da nađe ni kurvu u javnoj kući pa je pitanje kako bih prošao. Nesigurna investicija.
c) pustim ga da upadne unutra i popakuje šta ga zanima, pa ga onda zatvorim sa svim tim i zadržim dok panduri ne dođu. E, kurac i to, samo panduri imaju pravo da "liše slobode", ovo bi moglo biti protivpravno i opet samo mogu da ga dudlam sam sebi. Jebiga, ne trpi država konkurenciju. Autogol i to. Mislim da ću odabrati opciju koja je pod
d) pustim ga da odradi sve, pratim ga ili se već nekako snađem da saznam ko je i gde živi, pa ja odem tamo i obijem njegovu kuću. Sve po zakonu jer sam mu uzvratio istom merom, vratiću svoje stvari i još možda ponešto i zaradim, a nije loše ni što ću i ja moći bar jednom u životu da iskusim kako je to kad te zakon, za promenu, štiti.
