Bitka kod Tura

Позната и као битка код Поатјеа, одиграла се 732. у којој су снаге франачког мајордома Карла Мартела нанеле тежак пораз муслиманској војсци Омајадског халифата под вођством емира Абдула Рахмана. Та победа је зауставила даљи продор муслиманске војске у Европу и сачувала хришћански карактер западне Европе.
То само представља етимологију једне много веће, свакодневне индивидуалне и свакако ванвременске, тј. вечите борбе. Борбе која се водила и много пре тог 10. октобра, борбе која се и дан-данас води, борбе која ће се увек и водити. Борбе сваког младића да га тури у двојку својој љуби. Како је примар одавно освојен, а његова одбрамбена линија химена пробијена и занавек потучена, бекстејџ представља следећу неосвојену територију. То неистражено подручје обавијено велом мистицизма, прожето је необјашњивом магијском снагом људске радозналости да у њега продре.
На другој страни стоје етичке и моралне норме, савест, као и нећкање твоје драге, било оно лажно или не. Да ли се задржати на својој територији, бити култивисан, секуларизован и стабилан или нагрнути као какав међед да непраштајући шупчиш? Још један вид вечне борбе ида и суперега, у којој слабији попусте те, или раширених кукова иде кући ил' и даље гледаш хардкор анал на јуџизу.