Moto trgovaca organima.
Priča kojom se teši sirotinja. Kad god se merilo nešto spoljašnje, izduvali su kurac, pa su izmislili to nešto "unutra" što se, gle čuda, ne može precizno izmeriti, i baš su oni u tome najjači. Ko onaj klinac u školi što izmisli novu igru i pravila, i onda kao pobeđuje druge u tome, iako to ni ne postoji.
Kod kantice eurokrema je možda bitno šta je unutra. Kod ljudi nije.
A: Tata, šta da radim, Sara se zaljubila u Miloša jer je lepši od mene!
B: Vidi sine da ti tata nešto objasni: nije bitna lepota...
A: Ali zašto onda postoje foto modeli i manekeni? Oni žive samo na osnovu lepote.
B: Ma to je bagra. Šta sam 'teo da kažem, nije to bitno, nije bitno ni ko je bogat a ko siromašan, ni-
A: Kako nije? Eno komšija Nikola ima para pa vozi Bentlija i živi u kući na tri sprata, a ti voziš bicikl, dok mi živimo u ovom poljskom veceu od kuće?
B: To je lopov sine, bolje da ti ne pričam. Nego bre oću da kažem, da je sve to spoljašnje nebitno, lepota, pare, boja kože...
A: A što su onda crnce zatvarali u kaveze?
B: Ma pusti bre crnce! I ne prekidaj me, oću da ti kažem da je najvažnije ono iznutra!
A: Šta, srce, jetra, bubrezi i to?
B: Ma ne bre nego duhovne vrednosti. Poštenje, moral i ti kurci, razumeš?
A: Ne baš...šta dobijam ako imam to?
B: Pa...dobijaš miran san!
A: A tata, zašto ti onda piješ lekove za spavanje?
B: Mrš u krevet, vidi koliko je sati!
