Jedan od najekstremnijih muzičkih pravaca (uz death metal i grind core), koji karakterišu brze, gotovo zujeće gitare, neverovatno brz i razarajuč bubanj (zvuk apokalipse kako se galopirajući približava) i vrišteći vokali.

Što se tiče vizuelnog dela tiče, većina bendova koristi korps-peint (mazanje lica crnom i belom bojom radi stvaranja efekta demonskog, mrtvačkog izgleda), kožne pantalone ili farmerice (crne boje naravno), uglavnom crne majice sa različitim motivima ili logoima bendova, nitne, bodlje, lanci, ogrlice.

Teme tekstova su variraju od demonskih i okultnih preko spiritualnih i antireligijskih, pa svve do nihilističko-apokaliptičnih i ratnih.

Dobar deo bendova na sceni izgleda "normalno" (kako bi to rekli oni kojima je sve sem njihovog pogleda na stvari nenormalno), bez svega što ovaj muzički pravac karakteriše. "Momci iz komšiluka" fazon.

Ovaj kontraverzni muzički pravac je trn u oku mnogih dušebrižnika kojima smeta sama metal i rok muzika, kao i mnogih "metalaca-čistunci" kojima sve počinje i završava se sa Mejdenima.

Muzika za propale štrebere koji je slušaju čim dođu od kuće posle celodnevnog bežanja od siledžije iz razreda i ismevanja u školi. Žive u nadi da će Sotona doći i pomoći im da se osvete, šminkaju se i oblače u tesne pederske lateks stvari.

Ultimativni stadijum depresije koji može da zahvati napaćeni um.