Pogrdan nadimak koji se dodeljuje drugarima koji su usporeni. Misli se naravno na boleta iz Crnog Gruje, ima on dobru dušu, sve bi uradio za tebe, al' mu mozak na birou.
*Bole, skokni do pumpe, uzmi kutiju vinstona i dve krmače.
*Aj idem, nego ljudi što vi mene zovete bole, kad znate da sam ja Milenko?
*Kazaće ti se samo jednog dana.
.
.
.
*Pa 'de boleta šalješ, idiote jedan, budala će stvarno kupiti dve krmače, znaš da slabo kapira.
Lik kojem se jebe za sve. Totalno ravnodušna osoba. Ne pogađa ga ništa i sve mu je do Kosova ravno.
- Stavio sam malopre 5 soma na Totenhem.
- Ajoj, pa sigurno se jedeš sad, odigrali momci iz zapadnog Londona baš dobro?!
- Ma ima još par kola do kraja, uhvatiću ih jednom. A i pare služe da bi se trošile. Ne sekiraj mi se.
- Pa i to što kažeš. Bole te uvo.
. . . . . . . . . . . . . . .
- Čekaj, jel moguće da sinoć nisi navat'o Tašu?!
- Ma brate, završili smo mi u sobi posle, al' počela nešto da sere mnogo, te kao mnogo joj se sviđam, voli me, ne može da živi bez mene, ma sto čuda. Ja je slušam, neverujem koja priča, pa sam je oter'o u kur*c.
- Aaa ložiš me, pa ona te je htela samo za tad?!
- Ma jebe mi se, mogla je to odma' da kaže a ne da se proserava tu a pritom ima i dečka.
- Ma ti si lud, bole tebe uvo za sve.
- Ma da, reci joj da me zove, ustvari bolje tebe, pa joj reci da dođe neki dan, ne mogu ja da pričam sa njom.
- E blago tebi, ti ćeš živeti sto godina.
Mudo malo!
Bokilence, picojle!
Violinista koji je jedno vreme svirao za Tozovca. Bio mu je trn u oku. Uvek kad je orkestar pravio pauzu, Bole je na violini svirao neku pesmu, koja je Tozovca podsećala na neke njegove traume iz rane mladosti. Nije trebao toliko da se sprda s Tozovcem, jer je ovaj bio veoma moćan u ono vreme i mog'o mu je upropastiti karijeru, što je na kraju i uradio, iako je Bole bio talentovan violinista. Njihova saradnja se završila tako što je Tozovac jednog dana popizdio i oter'o ga sa svirke.
Violino, ne sviraj! Bole, ne diraj! Ne sećaj na dane iz mladosti rane!
