Boles'an u mozak

Negde u Srbiji, tekuće godine. Veče - obično, jesenje, kišno. Stan u jednom običnom stanu, u običnoj zgradi punoj čudnih stanara, koja se nalazi u običnoj, dosadnoj i sivoj ulici. Krletova gajba, tačnije - gajbica, je stecište odigravanja mamutskog duela od 10 mečeva u Japancu, koji se dešava jednom mesečno. Tradicija.

Ateri te večeri:
- Krle i Bole - ljuti PESoholčarski rivali, najbolji ortaci, neki bi rekli - još iz materice, pošto su im keve ležale krevet do kreveta u istoj bolnici, na porodiljskom odeljenju (podrazumeva se da su dobri na "jebem ti mater");
- Cvele - Krletov komša, sa kojim ispija prvu kafu svakoga dana. Tih momak, skroman, redovno se javlja komšijama, nasmejan (štono birekli - fino, kulturno i dobro vspitano čelajde), voli da bleji sa gore navedenom dvojicom i da cirka vops i domaću, kada je ima (zadužen za kikiriki i čips);
- Mita Ambrozija (u daljem tekstu samo Mita) - neplanirani posetilac, komšija iz zgrade prekoputa, Krletov i Boletov drugar (uslovno rečeno) iz škole, koji ima običaj da se pojavi iznenada, kao Nemci u aprilu četr'es prve i da napravi isti takav ršum, veoma opasan po psihičko zdravlje svih onih koji se tu zateknu.

Elem...

Bole: Hajde, Skjelbrede, trči kol'ko te noge nose, hajde, junače, sine nordijski, hajde!

Krle: Sa' ću ti ja dam te tvoje vikinško-sektaške jarcojebe. Klizaj, Ferdinande, noge lomi! ŠTA? Penal? I crveni??? Kazuki, Kazuki, ima sve one kineske radnje da ti zapalim. Pičko kosooka. PU!

Bole: To, Kazuki, rode! Da vidimo: penaltik će izvesti, izvesti... (pretura po meniju) Aha! Ubaciću Pandurovića umesto Čilaverta, pa će on izvesti najstrožiju kaznu.

Krle: Jebem ja i Kazukija i Pandurovića i tebe. Pičko glodarska, jeb'o te preCednik Tuđman, da te jebe!

Bole: Sisaj ga, ciganine, nemoj ni kap jednu propustiti. Sa' će Pandur da ti šibne projektilčinu u same rašlje. Boleće i tebe i sve one vaše komunjare od '45., pa sve do dana današnjeg.

Mita: Video sam juče kasirku Daru sa unukom.

Bole: Koja ti je ta?

Mita: Kasirka Dara, radila je u megamarketu pored škole.

Krle: To beše Snežina keva?

Mita: Jeste, to je ta.

Krle: Bole, bre - Sneža iz trećeg odeljenja, ona sa velikim sikama, na koju je polovina likova iz škole šiljila svakodnevno. Redtjub pre redtjuba.

Bole: Uh, bre - kako da je zaboravim. Ćale 'teo da me odrobija kada se ono jedan dan zamalo usrao dok sam se ja "češljao".

Krle: Super. Nego, šutiraj ti taj penal, pa da posle izjednačim. I šta sa kasirkom Darom?

Mita: Pa, ništa - ima slatku unuku.

U tom trenutku Bole kreće da šutira penal, ali posle Mitine rečenice nesvesno pritiska dugme za šut svom snagom i lopta odlazi daleko preko gola (da su na Farskim Ostrvima, lopta bi najverovatnije završila u Atlantiku).

Krle: Opaaa, un, dos, tres! Pravda je zadovoljena. Jesi pogodio vazduh, a? Ahahahaha!

Bole (pritiska pauzu): "Slatku unuku"?

Mita: Da, što?

Bole: "Slatku unuku"? Bolesniku! Degeneriče! Idiote! "Slatku unuku"??? Šta pričaš ti? Jesi li normalan? Ćut'! Naravno da nisi normalan. Da si normalan, ne bi pominjao dete.

Mita: Što bre, brate? Samo sam rekao da je mala slatka, ništa više. Ja volim decu i...

Bole: Da, da - znam da voliš decu, pedofilčino. Nije te sramota godina svojih. Samo si rekao, konstatovao tek uzgred? Jes', malo morgen. To ti možeš da prodaješ priču onim sektašicama koje su prvi put posle svirke u Bg-u otišle do KST-a, pa su očarane tim "nepalanačkim", "urbanim" i "totalno modernim, e" načinom života.

Mita: Pa, šta sad sam ja najgori?

Bole: Jesi, najgori si od sve dece. Ti si kuga, pošast, hodajući armagedon. Jahačima apokalipse kada pomeneš Mitu Ambroziju se gaće napune. Tvoj um radi na frekfenciji od 666 megaherca. Tvoje "dobar dan" ne znači isto što i "dobar dan" kod običnih lludi, već je scenario za drugi deo "(Ne)Srpskog filma". Ne mogu i ne želim da zamislim šta se krije iza reči "slatka unuka" i "volim decu".

Niko nije ni primetio kada je Cvele otišao do kuhinje. Niko nije primetio ni da se vratio i da je u ruci držao nož. Na kraju Boletovag izlaganja je nož zario pravo u Mitino srce. Zaprepašćene PESdžije je samo upitao:

"Momci, 'oćete još pive?"

Naravno, sa osmehom na licu.