Bolje vrabac u ruci, nego golub na grani

Правило због кога цео живот живиш као миш којег нико не ферма ни 2,46 посто.

Људи који га се држе никад нису искусили праву чар живота, а маргине су њихово место пребивалишта. Управо они, млохави медиокритети су га и измислили и промовишу га на сва могућа врата јер су, по обичају, окићени завидношћу, па желе да се и сви остали држе тога јер би, у супротном, родили клавир од љубоморе.

Ниједан ''велики'' човек се никада тога није држао (да јесте, не би био то што јесте), па немој ни ти, житки, још не формирани човече!

Одлучи; залети се; спотакни се; падни; устани и пробај опет. Можда ћеш други пут успети да прескочиш препреку. Ако не други, можда трећи. А, ако не трећи, четврти пут хоћеш сигурно. Покушаја је колико и бројева - а бројева је бесконачно.

Трешња је висока и неприступачна за пењање. Ја не смем да се успењем и зато ћу сигурно остати гладан. Али, ти пробај. Можда ћеш успети и насладити се. А, ако не успеш, опет ниси ништа гори од мене, остајемо на земљи обојица. Јес' да ниси пробао трешње. Јес' да си приликом пада поломио руку и умазао се у говна што их је комшија истоварио ту са друге стране када је чистио чучавац, да би мало нагнојио. Али, бол у руци ће проћи таман док говна престану да смрде, можда и пре. Барем ће те по нечему памтити, а и ти ћеш имати чега да се сећаш. А ја ћу заувек остати миш кога нико не ферма ни 2,46 посто. А, притом, ни ја нисам пробао трешње.

И зато, јебеш врапца - јури, бре, голуба!