Deda Mraz postoji. Doduše, nekad je postojao. Dugo već i ne razmišljam o njemu. Prestao je jedne godine da dolazi ali su ga uspešno nadomestili deda, ovaj obični, i baka. Jednom sam čak dobio i bicikl. Možda je to značilo da odrastam. U to vreme nisam ni znao da razmišljam o tome.
U veče se gledala televizija. Gledali smo svi zajedno pošto je bio jedan televizor, a ne ko sad. Nekad su dolazile i komšije pošto oni nisu imali. Znam da su serije bile cenjene. Odrasli su se smejali, a ja ih pamtim po likovima koji su mi bili mrski. Uvek su to bili korumpirani šefovi i direktori koji su pljačkali pošten svet i napaćene radnike. I dok su radnici bili zauzeti smišljanjem kako da zakrpe mesec, direktori su u skoro svim scenama imali neko skupo piće u čaši i vaćarili sekretarice.
Moji su mi govorili da moram da učim. Govorio sam kako ne želim i da hoću da vozim traktor. Mnogo godina kasnije i puno izbrisanih sećanja otac mi je čestitao na fakultetskoj diplomi. Pošao sam da radim nekako preko veze. Otac je bio srećan, majka još više. Spletom čudnih okolnosti napredovao sam.
- Dobar dan direktore!
- Izvoli!
- Radnici žele plate koje kasne već treći mesec.
- Eh ti radnici!
- Kad sam već tu da pitam kad da vam pripremim službena kola?
- Pripremi ih danas! Idem na more sa jednom damom. Uzmi i 1000 evra akontacije na moje ime, a posle to prikaži kao reprezentaciju.
- Dobro šefe! Kakve apoene želite?
Бил ми онда објаснио да не будем глупо у друштву каке везе имају ћивот и твоја дефиниција?
Slavoljub brate, legendica. A da ti objasnim upotrebu alegorije i antiteze sad nemam vremena... :)
Ма знам и пта је ћивот и ко је Славољуб, нисам расто на грани, мајка му стара :) Ал опет не контам каке везе то има са изложеним.
Разумем те Алексе. Можда ни сам нисам сто посто сигуран зашто сам написао баш ЋИВОТ. Вероватно је осећај у питању. Можда зато што се понекад гадим сам себи, рецимо, баш док сам писао дефиницију. Ћивот је поспрдна метафора живота.
Кул скроз. Само не контам јел ћивот омашка у куцању ил сублиминарна порука? +