Očajnički potez da se na kratko odloži problem predstojećeg pismetnog ili kontrolnog. Ono što ovu odluku čini još gorom je loše organizovana dojava.
Obično se zna koja odeljenja tog dana imaju pismeni, ko bi mogao da bude dojavljač, a vrlo često se prepoznaje i po glasu. Da bi se bomba dojavila na pravi način potrebno je učiniti sledeće:
1. Saopštenje treba da bude snimljeno (svi prisutni osim onoga koji govori treba da gurnu šake usta da im se ne bi oteo smeh i tako upropastio sav posao)
2. Učiniti glas neprepoznatljivim dodavanjem dodatnih traka sa smanjenim pitch-em (može da posluži Audacity)
3. Nabaviti neki prastari mobilni telefon koji dugo nije korišćen (može na buvljaku) i neki prepaid broj. Ovaj telefon i broj koristiti samo za potrebe dojavljivanja bombe i ni zašta drugo. Držati ga sve vreme isključen da mu se ne bi ušlo u trag pomoću listinga ili emai identifikacije (uređaja)
4. Pri dojavljivanju držati se podalje od banaka, prodavnica i drugih mesta sa video-nadzorom
5. Ne govoriti nikome (ko ne učestvuje) o svom planu (priče se brzo šire i mogu da stignu do profesora)
6. Dojaviti bombu i u susednoj školi na identičan način, da bi se dodatno smanjio rizik.
7. Predstaviti se kao terorista ili kao neko ko je saznao za njihov plan (u kombinaciji sa 2. uputstvom će doprineti ozbiljnom shvatanju situacije od strane škole i policije)
Napomena: Autor definicije ne dojavljuje bombe i neće biti odgovoran za bombe dojavljene na gore navedeni način.
Ovo je poznata stvar kada dođe prijava da je u nekoj školi postavljena bomba.Prva prijava obično prođe profesionalno sa evakuacijom škole i sa obučenim vučjacima,da bi kada bi opet došlo do novih prijava dolazila dva lika iz diverzantske ekipe sa zlatnim retriverom sa kojim bi se deca igrala.
Dvolitra piva koju su maturanti prošvercovali, dušu dala za poziv pandurima na piće.
