Pravi primer pevaca koji je neprestanim izvodjenjem jedne iste pesme uspeo da smori i boga i narod, a da se ne lazemo, i samog sebe...

Vokalno instrumentalni umetnik,
šarmer koji je harao '80-ih, slamao mnoga tinejdžerska srca. Čovek koji vodi mrtvu Trku sa Zdravkom Čolićem ko je više riba skratio.
U svom poznijem dobu je pokušao da se vrati na stari put slave stihovima:
"Ma ko sam bez tebe,
poštar bez adrese,
pilot bez stjuardese,
ranjeni vuk u snegu,
što tiho umire..."

Na jedan specifičan način on spaja banalnosti - tamo nekog zbunjenog poštara, nervoznog pilota&laku stjardesu i ranjenog vuka u snegu - poređenja dostojno majakovskog - neviđeni kontrast,

Da bi nas dokusurio sa
"Umorni kralj bez krune,
svirac bez zlatne strune,
ko dete što ga mati ne prepoznaje...!