Bucino Ćoše je ugostiteljski objekat (napisao bih kafana,kafić, birtija ili nešto četvrto, ali niko tačno ne zna kojoj vrsti Ćoše pripada) koji je ime dobio po tome što se nalazi na ćošetu a kelner, šanker, računovodja i vlasnik je Buca.

U ovom slučaju reč "ćoše" osim toga što označava ćošak, ugao na kome se ukrštaju dve ulice označava i ćoše na kome se ukrštaju ose vremena i prostora. To ukrštanje vremena i prostora koji inače treba da budu odvojeni može da natera vreme i prostor da se u Ćošetu ponašaju malo drugačije nego na drugim mestima.

Posledica toga je da ako udješ na jedno piće oko 9 uveče kad posle oko sat vremena izadješ biće nekih 3 ujutru. Buca ovakve greške vremena koristi tako što piće prodaje za od 40 do 80 dinara po čaši a onda zaradu menja za marke po kursu dinar-marka pa posle marke menja za evre i od naizgled smešnih cena ima ogromnu zaradu.

Prostorne zavrzlame dozvoljavaju unutrašnjim dimenzijama Ćošeta da budu veće od spoljnih tako da bez obzira na to koliko ljudi ima unutra uvek se nadje mesto za još 5-6 gostiju tako da u kućici koja gledano od spolja ne može da ima više od 25 kvadratnih metara može da bude preko 30 ljudi a da ostane još mesta za sedenje.

Neko će verovatno da se zapita kako sve to funkcioniše, ali ne vredi da lupate glavu kako, tako je i gotovo.

Usudio bih se da kažem da je u pitanju klasična prčvarnica ili birtija-kako Vam drago.Profil gostiju je šarolik–od studenata i profesora tehničkih fakulteta koji su prošli kroz Tvrdjavu a nisu našli mesta u Planinarskom domu,pa do matorih lokalnih ispičutura(Bucina generacija.Ipak to su gosti koji drže do svog stajlinga i često menjaju garderobu.Razlog je prost-ogromna količina duvanskog dima brzo usmrdi svaku drešku.