''Odlazim. Obožavam da ti se predajem pohotno, ni sa kim mi nije tako lepo kao sa tobom, smejem se sa tobom kao luda, ali...ti si tek fićfirić, nestabilni muzičar, nestalan, bez primanja, ja s tobom nemam budućnost.''
''Šta je to budućnost? Ima neko ko je drži u džepu?''
''Budućnost, to je...to je budućnost...kao sigurna budućnost, neko ko može da ti pruži, znaš...budućnost?''
''A je l' poznaješ ti tog veleposednika budućnosti?''
''Ama, čoveče, ti mene ovde zajebavaš, a ja ti pričam o budućnosti, o planiranju, o izgradnji budućnosti, mora da se misli na budućnost.''
''Misli, misli o budućnosti. Najbolje odi na groblje da razmisliš o budućnosti, to je jedina sigurna budućnost za koju ja znam. I ovaj propali muzičar, i tvoj veleposednik iz snova, i ti, i svi mi sa i bez budućnosti, završićemo na istom mestu. Razmisli tamo za čim više žališ, za mnom, koji te obasipao ovim beznačajnim trenucima, ili za budućnošću koja ti je potpuno nepoznata.''

-Završio sam elektrotehničku, smer-računari.
-Dobar potez, mali. Kompjuteri su budućnost.

- Пази пропалу фирму које се зове Б У Д У Ћ Н О С Т, која иронија...

Ош ми купиш паклицу цигара у повратку из града?
Оћу, ако се сетим.

Mnogo je toga u svakodnevnom životu što nas iscrpljuje. Dodatni problem je što se ne radi samo o fizičkoj iscrpljenosti već i o onoj emotivnoj. Jedan od efikasnih načina da "napunite baterije emotivnom energijom" jeste to da napravite smele planove za budućnost.