Uber misteriozan narod sa Severa Bačke. Kad bi Srbin bio katolik on bi bio Bunjevac. Otprilike. Jer onda ne bi morao puno ratovati a samim tim i kurčiti se time.
O poreklu, da li nacionalnosti ili narodnosti, Bunjevaca kruže čudnovate priče, da su i od Sinja, i iz Dalmacije i sa vrela Bune u Hercegovini, da su i iz Slavonije, ko će ih znati. Vole masno, vole popiti, ne vole se baš bakćati s ratovanjem pa ih bije glas da su kukavni, a nisu. Flegme koje ne interesuje baš puno jebavati se okolo politikom nego samo masnom ' ranom, dobrim vinom i voćnom rakijom rakijati mada se ni piva ne stide.
Seks sa snašama je poželjan ali samo ako ne remeti sveto ispijanje i krkanluk.
Bunjevački Oksford i Kembridž su Gornji i Donji Tavankut, Mujo iz viceva se zove Stipan.
Imaju autentičan jezik ikavskog izgovora koji dovodi do interesantnih situacija jer najčešće umiru od višanja.
Bunjevac je miran i prilagodljiv. Ode da studira u Zagreb i vrati se kao Hrvat, pošalješ ga da studira u Beograd, interesantno- vrati se kao Bunjevac.
Međ' Srbima je poznat pod nazivom Dobri Bunjo.

Hrvati sa privilegijom.

Дежурни кривци у Србији. Кривљени за све од лошег брачног секса до тога што је Новак Ђоковић предао меч против Аргентинаца. Овакве оптужбе и стереотип нису на месту! Буњевци нису за то криви! Буњевачко културно друштво, са друге стране... Правда за Буњевце!