(Васа Чарапић са устаницима)
Васа: Начи пајсад 'вамо! Овде ће двадесет вас да направи бусију, док ми напредујемо, ако се задесе неки Турци овамо, ви да их покољете к'о Карађорђе бравове пред славу! Јасно?
Гојко: Дај ти мени, Васо, да ја управљам бусијом, и немај бриге.
Васа: Ти да управљаш бусијом? Па је л' ти ја личим на мајмуна овако?
Гојко: Па из анфаса не баш, мада кад погледам профил.
Васа: Море сад ћу ја теби да дам и анфас и профил, само д' извучем ову пушкетину!
(Гојко бежи)
Васа: Да нема можда још добровољаца да управљају бусијом, чисто да знам док ми је танџара још напуњена, а?
(мук)
Васа: Дакле као што рекох, правите бусију овде, пазите на богазе, остатак нас иде напред! Има ли потпитања?
Митар: Имам ја једно потпитање!
(мук следећих пет секунди)
Васа: Па испљуни га више, мајку му јебем, је л' ти ја изгледам као неко ко се бави телепатијом?
Митар: Ако ви тамо напред најебете, како ћемо ми овде да знамо?
Васа: Нећете да знате.
Митар: Па како ћемо се повући?
Васа: Нећете се ни повући.
Митар: Па шта који курац?
Васа: Лепо, коњу бојтарски, нећемо изгубити, напред је бре чета анадолских Турака из њихових запиздина тамо, они бре кад виде пушку, дају јој зоби да једе. Има их издоминирамо очас посла, па се враћамо овамо.
Митар: Што значи да је добра шанса да нас у бусији нападне буљук, а?
Васа: То Митре мађијо, дедукујеш к'о Аристотел!
Митар: Хехе, духовито, него шта ако стварно налети буљук овамо?
Васа: Ништа, најебали сте. Ај сад правите то, мање приче и више делања.

-Vid' te 'vako, žgadijo... Muvam je već dva meseca, posle uspešne Džonijeve detoksikacije, vraćam se u stari stil...
-Daj ne kenjaj više... reci konkretno šta 'oćeš.... da je strpamo u gepek i vozimo po gradu dok ne pristane da bude sa tobom, je l' to?
-Ne to, poremećeni umu... sačekaću je kod nje u ulazu, pa poput Budimira Trajkovića, vozaću se sa njom u liftu i tako... samo moramo da napravimo dobru busiju...
-Šta da napravimo? Je l' to neki turski zulum? Da joj kidnapujemo roditelje?
-Samo ti uradi kako ti kažem i ne razmišljaj puno... vid' sad... vi je kao pojurite, znaš, ono, kao u vesternu, a onda ja istrč...
-Da, da... isprebijaš nas sedmoricu, sedneš na svog dorata i odjašete ka mesečini. Ne seri nego je lepo startuj... mislim, nemoj baš do kraja da upotrebiš svoj divčibarski šarm, da te ne prijavi muriji bezveze...