Časovnik pred dnevnik

Баба и деда заваљени у фотељу, ћале на каучу, деца се на патосу играју са аутићима, кева ради у кухињи и притом је у ниском старту јер очекује почетак дневника, кад одједном - плави часовник се појављује на малом екрану :
Матори стављају наочаре и престају са тренутном радњом. Клинци паркирају аутиће на паркинг и броје наглас колико је остало секунди до почетка. Са сваким секундом је све већа тензија и напетост -
Ћале: Милунка, батали те судове. 'ајд са' ће дневник!
Баба деди: Је л' Радоје, 'оће ови сад да јаве за пензију?
Клинци: 13,12,11..
Ћале (поприлично напет): Шта радиш више бре, Милунка, са тим судовима? Долаз' 'вамо, можда је пала цена струје. Има 15.000 да нам дође рачун због оних твојих светиљки испред улаза. 'Ебала те Нова година.
Клинци све гласније и гласније: 7,6,5..
Милунка са све рукавицама трчи и заузима своје место на каучу.
Клинци скачу, притом цимају деду за рукав: Деда, буђење! Сад ће оно ваше што гледате сви! ДВА, ЈЕДАН, НУЛААААААААААА!
Међутим, казаљка и даље наставља да се креће. Секунд драмске паузе.
Затим ћале скаче и почиње да удара руком о сто: Па пизда им материна бре! Сваки пут касне! То због оне Јеремићеве! Шест сати је шминкају и опет не могу да је среде. Кажу бре да је сан користан за лепоту, па њој ни хибернација не би помог... у том тренутку се чује позната уводна шпица и коначно почиње дневник. Клинци склањају аутиће са паркинга и селе се у други град, а маторци се удубљују у дневник и опет је тишина.