Trznuti
У неким крајевима, користи се као сленг за кратак позив, тзв. цимање, а такође се може користити и у ситуацијама када треба да одбаците некога на брзака колима на одређену локацију.
- Ти не знаш да се јавиш никад, а?
- Знаш како је, криза, нема се, ја ти рачун слабо допуњавам. Коме требам, нек' ме зове, а кад је фрка, само трзнем.
---
- Долазиш на журку?
- Долазим, ал' контај да ме неће бити дуго.
- За чије курве здравље?
- Фрка ми за превоз, немам кеш за такси...
- Не бригај ти за то, само се појави и остани колико год можеш. Причаћу ја са Ацом, знаш њега какав је, није фрка, трзнуће те и преко гране ако треба.
Depresivna (samoubilačka) kompilacija
Сваки човек, свако биће, у одређеном тренутку свог живота, доживи нешто лоше. Понекад траума истим догађајем изазвана траје један дан, а такав дан послужи као најбољи доказ да време заиста јесте релативан појам. Понекад такви дани, заиста, трају само 24 сата, а понекад умеју и да се одуже, па кад све скупите на једну гомилу, схватите да су прошла не само 24 сата, него можда чак и 24 дана.
Опет, по неком неписаном правилу (које, наравно, као и свако правило, има своје изузетке), такве дане теже подносе жене. Пошто су све различите, а опет, некако, свака на сваку личи у нечему, неке траже утеху у храни, неке у пићу, неке у сексу, а неке, опет, у музичким компилацијама које су састављене од тужних песама, чији су и сами почеци обично у стању да изазову бујицу суза, а понекад и нешто више од тога.
- Звала сам 754 пута данас, ниједном ми се није јавила на телефон.
- Опет сте се посвађале?
- Што је најгоре, нисмо.
- Да није променила број?
- Није, рекла би ми да јесте, макар биле и не знам како посвађане. Бојим се само...
- Шта?
- Ма...
- До ђавола, реци ми шта је у питању!
- Раскинули су, али мислим да је овај пут стварно крај. А исто тако мислим и да она то не може да поднесе.
- Извини, волим ја њу, али да је правила превише срања, јесте. Нико је на његовом месту не би толико трпео.
- Па знам, али...
- Шта? Шта мислиш да је?
- Па у оваквим моментима, она има обичај да се затвори у мрачну собу и проведе будна целу ноћ уз депресивну компилацију и вино, слушајући ОНЕ песме...
- Не мислиш ваљда...?
- Негде у ормару има сакривене жилете и гомилу јебених таблета, а ја нисам још увек и поред силног труда успела да провалим где то крије...
- Дижи дупе и тражи кључеве од кола.
I da imaš sidu - imaj me u vidu!
Крајњи степен загријаности неке жене за неког мушкарца.
Дала би му одма’ сад одма’, на лицу места, ма и на сред цесте ако треба! Ма ’ајде што бих ја ил’ нека друга, са стране, ал’ њему би и часна сестра дала.
- Диви оног малог што се напуц’о, е!
- Где га видиш?
- Ено га преко пута, стоји са ортацима. Погледај. Фарке, фенси кошуљица и поглед типа: „Дувајте га робови, ја сам овде власник!“, мали је пра’'о добар...
- Прво стара, он није мали, има бар 25.
- Чуј, бар 25. Па таман.
- Друго, није ни сам вероватно, док је такав, гарант има неку малу уз себе или испод себе, ако ме разумеш. Треће, све и да није тако, видиш да је сперен, оде гарант нешто да јебе сад.
- НЕШТО?! Јесам ли ЈА за тебе нешто?!
- Ниси, али, како конташ да изведеш то да ти будеш та ноћас? Види шта је раје око њега јеботе!
- Ма заболе ме баш за рају сад. Идем и има да му кажем: „Где год да си кренуо, одложи на сат времена!“
- Лажеш да ћеш то да урадиш?!
- Јашта, штета да остане неискориштен тако добар. Ма и да има сиду, нек’ има ме у виду!
Nisam takav čovek
Могу шта ’оћу и кад ’оћу, само кад би хтео.
А ти? Ти ту ништа не можеш да промениш.
Можеш да чупаш косу, пасеш траву, апстинираш, гладујеш, плачеш, кумиш, молиш - јок. Не можеш ми ништа.
То је моја воља, моја жеља и моја одлука. Могу у секунди да те сјебем.
Ал’ није фора у томе... Сваки прави џек зна да је фора у томе да докажеш саиграчу да можеш, ал’ нећеш, јер ти то... Пааа, не претставља никакво задовољство. Чисто да се зна ко је газда.
- Мајмуне. Да ти. Ти, ти, што носиш плаву кошуљу. Си свестан шта радиш управо? Знам, ниси. Ево рећи ћу ти. Улазиш пијан, на приватни посед. То је забрањено. Капираш? Забрањено, но но улазак. Знаш ли да могу да те пребијем сад, на мртво име, да те оладим од батина, а нико ми ништа неће рећи за то. Још ме можда и почасте, ко зна? Знаш ли да могу да те пријавим, па да те избатинају браћа плавци? Да те тужим, па све паре да ти узмем. Можеш сам да бираш шта ћу да ти радим, мени је тако свеједно.
- Е, немој љубим те. Немој. Немој леба ти. Је л’ мора бре баш тако?!
- Хах. Губи ми се из видокруга. ’Ајде, немој да бројим и сам бирам алтерненативе. Имаш среће што сам мирне природе, неко би те убио до сада, ал’ ја - нисам такав човек.
---
- Мало те необично гледа ова конобарица, а?
- Нисам ни приметио. Хихихи, рећи ћеш још да се не мува, је ли?
- Њах. Само ћу је значајно погледати. Није мој стил да пуно причам, нисам такав човек.
K’o star pas u zrelim kuruzima
Стара народна која се користи да се опише стање неке особе, расположење и слично. Отприлике значи да се човек не осећа добро, не осећа се уопште, пре да му није ни до чега.
Објашњење за израз је то што, како кажу, стар пас, зубе нема, а зрели курузи тврди, а једно са другим - не иде никако.
- Тата, питала бих те нешто, ал’ не знам какав си данас?
- Ништа ме не питај, Бога ти, прођи ме се. Сад сам к’о стар пас у зрелим курузима, ено ти мати, њу питај шта год да имаш.
Krilanje
Претерана физичка активност и покретљивост, да не кажем хиперактивност, а у комбинацији са курчењем, изгравањем главног и високим летењем.
Обично се не заврши добро, а од два зла, веће припадне птичици која је хтела прерано да полети из гнезда.
Кориснички сервис: Дечко. Да ти. Tи што ме тако бело гледаш. Баш ти. У сивој тренерци, црном дуксу и скејтеркама. Много си бре почео да крилаш, а тек си хорс проб’о. Редовна си муштерија, можеш да добијеш робу преко реда... Ал’ можеш и батине ако не обуставиш мајмунисање под мојим прозорима, знаш.
Da ne prođe običaj
Да се испоштује понека особа.
Да се избегне понека свађа.
Да се уради, чисто ето, тек тако, да би се урадило, иако је потпуно небитно да ли ће или неће бити урађено. Само да би могло да се каже да је урађено. Без воље, без жеље, без мотива. С муком по пола.
- А да ручаш данас? А? Све сам скувала још јутрос, само да би те дочекало кад дођеш с посла такав, уморан и гладан.
- Пусти ме бре жено, у пизду материну, не могу ништа.
- ’Ајде ти једи, да не прође обичај, па онда лупај главу шта и како даље.
---
- Видимо ли се сутра?
- Не.
- Можеш ли?
- Да.
- Желиш ли?
- Не знам.
- Хоћеш ли знати у скорије време?
- Можда.
- Чему ово препуцавање међу нама?
- Онако. Да не прође обичај.
Završiće na lipi
Или у појединим случајевима (када је већ касно) „Завршио на липи.“ Просто речено - умро.
Израз врло познат у Бањој Луци, а објашњење је сљедеће:
Како је Бања Лука одувијек била позната по зеленилу, између осталог и по великом броју липа које су широм ње засађење, тако се некако наметнуо обичај, да се смртовнице лијепе по липама широм града, а такође и у самом дијелу града у којем је покојник живио, под условом наравно да у истом има липа. Ако не, обавезно се једна морала наћи на некој липи у близини неког од састајалишта пензионера, који се искупе свако јутро или послијеподне, да прокоментаришу дешавања, на дневној или седмичној бази.
- О Симо.
- Ооо комшија Петре! Дуго те нисам видио, нема те нигдје човјече, да нема неких проблема можда?
- Нема, но сам имао неких обавеза. Женина фамилија и тако то... Знаш већ... Онај њен брат...
- Да, причао си ми једне прилике. Збиља, како је? Је л’ се опоравио?
- Ма јок. Завршио на липи...
- У Бога ти... Бјеше ли сахрана?
- Јесте, нек’ му је лака земља.
- Е вала, нек’ је. ’Ајде да одиграмо по једну.
---
1: Има ли наде да се опорави онај мали?
2: Који мали човјече, има 35 година! Човјек читав јеботе!
3: О коме причате?
1: ’Ајде ти, шта си плануо, млад је момак. О Јанковићу, причају да је слаб, кома ваљда, шта ли је.
3: А то. Ма јок. Нема ништа од тога, неће тај још дуго.
2: Мислиш?
3: Ма јашта. Завршиће на липи.
Ukinuti se
Термин се у сленгу обично користи да означи пад некога/нечега са велике висине или да се опише стање јединке након конзумације алкохола.
- Је л’ долази Шоми ове године?
- Бог с тобом, да л’ си нормалан, шта питаш?!
- Што брате?
- Ми јуче били на годишњици, Шоми се укинуо прошло пролеће са деветог спрата док је малтерисао.
- Бог да му душу прости. Не’а везе, идемо ми и без њега, није први пут да је изд’о блеју.
---
- Матори, ниси свестан шта си пропустио синоћ, само да знаш.
- Нисте ваљда без мене...
- Укинули смо се брате, укинули. Раџа је била ТАМАН.
Kajlati
Просто речено, зајебавати некога, прцати га у мозак до те мере, да дође у такву ситуацију да почне да размишља чиме прво да вас удари: да ли шаком или најближим ситнијим предметом који му падне шака, било је да је у питању праисторијски телефон или најближа пепељара.
- Полако бре, де ћеш пош’о?
- Пош’о да бежи, пизда једна! Сад бежиш, а?! Мислиш да мене можеш да кајлаш, је ли?! Е нееећеш, црк’о мајци, хирурзи те после мене саставити неће!
Razboleti se
Тренутак у којем ослабљен организам подлеже спољашњим утицајима, покупи разне вирусе или бактеријице са стране, да се тако духовито изразим.
У сленгу се овим описује ситуација у којој најчешће видиш (а понекад и чујеш) нешто добро, позитивно и лепо, а притом исто не можеш да имаш.
- Драга, какве сам штиклице видела, просто су невероватне, остала сам без текста, знаш у оној радњи, оној што се налази у суседној улици од твоје фирме...?
- Да нису можда оне циклама?
- Те! Баш те! Просто сам се разболела кад сам их угледала!
---
- Брате, понедељак нерадан дан! Фудбалица?
- Нормално брацика! Разболео сам се од среће кад сам чуо!
Glumi mumiju
Мумифициран, илити у медицински завој и гипс завијен човек, који је испао врло глуп ако је мислио да може тек тако да се покачи са старом багром и да му ништа не буде.
На његову екипу налицканих педерчића, ови су се само насмијали, па их по принципу „Неки ћете да погинете, а неки ћемо да преживимо“, научили да се у неке ствари не иде тек тако, к’о грлом у јагоде, а успут су их и мајсторски олешили од батина, тако да се данима после причало, чак и на лето, да би требало да траже неку топлију гардеробу ако крену опет на њих, јер има да их о’ладе и други пут, без проблема.
А још им и поручише да не јављају дротовима, јер ће их након ферке разврставати у две групе: једна ће да буде сачињена од ових мумифицираних, а друга од ових што ће по њих доћи саркофази, јер што оно кажу: „Нема тела, нема дела“.
Немој у коло да се ’ваташ, ако не умеш да играш.
Istalašati
Изударати, устоличити, ма омлатити нешто, понекад и некога, тако да су ударци кратки, одсечни и погађају тачно онако како треба - баш тамо где не треба.
- Александар опет глуми мумију? Шта је сад радио несрећник?
- Покачио се са Чомбетом, овај га исталашао к’о моја мати што онај тепих недељом излупа, знаш онај што пере свако пролеће, па га пребаци преко балконске ограде да се цеди, е тај.
- Видим да је обрао зелен бостан...
- Ма да, мислим да му је више крви смештено у те подливе што их има по себи, него што је остало у крвним судовима. Јадничак.
Popasti
Просто речено, добити, евентуално успут покупити нешто, што си упорно покушавао да избегнеш.
- Ајаооо, мајку ти јебем да ти јебем, како се паркираш црк’о мајци!
- Шта се дереш воле један, на улици смо, шта ти сад не паше?
- Јебено ауто, попасао сам ретровизор у јаја.
---
- Сунце ли вам ваше нолајферско, због вас има обнову године да попасем, побићу вас све!
- Бураз бирај, не можеш и студирати и ракијати.
Prođirati
Како ђир значи круг, тако сасвим логично прођирати у сленгу значи провозати некога круг, два, у новим колима.
- Оп мала, оли те прођирам мало по граду, у мој нови строј? :јебачки намиг, скретање пажње на корал 55:
- Нееећууу, добар си у души ал' неeeћууу, нећу у југићу!
’Oće to ko ima _____
Отворено подјебавање људи који имају обичај да дођу до тебе и препричавају ти своје проблеме.
У принципу, нема неке скривене поруке коју објекат треба да пронађе кад чује горе поменуту реченицу, ствар је сасвим проста и једноставна: „Боли ме курац што ти је лоше у животу, тражи новог психотерапеута, ја имам и својих мука.“
- Е мачко, добро си наишла, таман да ти испричам шта се синоћ десило, под утиском сам, стање шока, не знам шта да радим, Раја се креснуо са неком требом, а још је млађа од мене 5 година, а поред мене живе! Можеш ли то да замислиш, он изгеда жели млађу, прети разводом, а рекао ми је да ме никада неће преварити ни оставити!
- Па јест’ мало незгодно. ’Оће то ко има мужа 5 година, а чува линију и неће да рађа...
---
- Син ми се дрогира, јеботе! Пуца се пајдом!
- ’Оће то ко има сина. Ај седи да попијемо по једно.
---
- Ово ми је 250. дефиниција, опааа!
- Не знам шта да ти кажем, ’оће то ко има вишак слободног времена, па нолајферише на нету пишући дефиниције...
Vrteti
Упорно, из дана у дан, преслушавати неку песму или гледати неки спот/филм. Све до оног тренутка, кад опуштено можеш да пустиш исту ствар поново, затвориш очи, а већ унапред знаш сваки стих, строфу, такт или покрет на траци.
- Човече, заразила сам се! Вртим ову песму данима, јебено, не могу да се наслушам!
Cecelj
Преслана храна. Шок за твој организам. Храна од које и бубрези наизменично плачу и вриште. Не помаже вода, не помаже шећер, ништа не помаже.
- ’Ајде мори снајке, извири ван, провери онај чорбанац, ено кува се при шупи.
- Идем мамо, идем.
-
-
- Провери час, чули ме?
- Провери’ мамо, провери’, ево ’оћу душу д’изгрцам! Ти ли рече да није слано ово?
- Реко’.
- А мори мамо, па овде ко је наишао, тај је шаку соли убацио. Цецељ мамо, сами цецељ.
- Просућемо га пред крмке, неће се баци. Њима неће бити одвећ слано.
---
- Жееенооо! Жено, сто ти муња и громова! ’Оћеш ти д’останеш удовица пре времена?!
- Што бре?
- Каква је ово салата, ’оћеш да умрем? Цецељ сами, носи ово испери, не може ово да се једе! Еее мајко, сад се у гробу преврћеш, кад видиш одозго ко ми ручак сваки дан зговна...
Suze
По дефиницији, сузе или сузна течност, су бистра сланкаста течност, по саставу слична крвној плазми, коју продукује сузни апарат ока, у току физиолошког процеса „подмазивања“ и одржавања влаге у рожњачи и вежњачи ока, плача или болести ока, које могу бити праћене смањеним или појачаним лучењем сузне течности, а под утицајем аутономног нервног система.
Међутим, ово није дефиниција која треба да објасни сузе у медицинском погледу. Она је посвећена нечему другом. Посвећена је снажним осећањима, оним дубоким људским осећањима, које сви ми кријемо негде у себи, али о којима никад не причамо. Оним осећањима која то нису, оним која су закопана, тврда и изгребане површине. Тешка и мрачна. Оним која се не налазе на површини, изложена погледу чак и било каквог странца, него сежу даље, заривају се у месо и вежу се једна преко других, учахуре се, увију у неку чудну опну, коју не можемо, све и да хоћемо, тако лако да скинемо; а када пробамо, остају крвави трагови, сваки пут изазивајући другачији бол и стварајући нови, дубљи ожиљак, другачијег облика.
То су осећања укорењена у прошлости, она која људе раздвајају, праве оштру поделу међу њима: формирају велике мрље, повлаче сиве облаке, не црне - него сиве, тешке, мутне и неодређене, оне којима не можете да одредите ни крај ни почетак, ни зашто су још увек ту, чак и након толико времена, када им ту више није место. То су осећања која и у миру праве немир, која се усађују и у ону свест, која је најосетљивија, најмлађа и најранија - детињу свест; она због које данас клинци постају истраумирани, болесни и склони прелазу на другу страну; она због којих су клинцима најбољи другови туча, дрога, метак и нож, уместо деце, исте деце као што су и сама, али са битном разликом у верској/националној припадности.
„И ноћас гледам звезде. Питам се, шта је судбина? Дрхтај у грудима? Земља вечито жедна за сузама и бол што обузима. И ноћас чекамо Годоа, на степеништу метроа, ја сањам сиво, а сањао бих живот. О Боже, чије то грехове скупо плаћамо?! Чије то дугове враћамо?! Сви узалудни ратови, кишни дани без дуге, млади животи на које су чекале неке нове пруге, више не гледај свој дом анђеле - умрећеш од туге! Због лажног родољубља вршњаци су гинули, а нису ни криви, о Боже, ја признајем, ја сам пичка, ја волим да живим! А слике машу са зидова, иако кажу да време лети, молим се сунцу да ме се поново сети. И кунем се Богом, вала, нема тог идеaла вредног мог јединог живота! Сви велики филозофи, утописти - хвала, ал’ мене не теши та спика о патриотизму, догме и лажне науке. Ја знам да мртви плачу, јер срцем чујем јауке. Јецају и куну и питају: „Зашто?! Је л’ било вредно?! Је л’ било вредно, реци то мајци што је изгубила једино чедо?!“ А ми и даље живимо бедно и у очају... Сузе за рају у старом крају. Целом свету, нек’ знају. Нек’ знају да се овде пуцало и плакало из истог очаја; нек’ знају да ни дан данас не знамо ни разлога ни значаја. Рокао сам микрофон у Тузли и примили су ме као брата, ма свима је доста рата, мржња није наша, већ нам је дата. О тата реци, зар данас треба да мрзим Хрвата или Муслимана?! Па све нас мучи иста рана из старих дана! ЉУДИ СУ ЉУДИ, без обзира са овог или оног меридијана, исте нас ствари плаше, опрости нам грехове наше...“
To ništa?
Иронично постављено питање, које не захтева нужно и одговор.
Често се користи у разговору са неким ко нас смара причама о свом успеху, који није нешто претерано велик, нити од важности за неку заједницу, а притом неоправдано баца у запећaк сав наш труд који је уложен у нешто, а да би већина имала корист од тога.
- Кево, ја опрала прозоре!
- Немој да причаш? Ништа то, кад опереш и купатило јави се.
- Како ништа бре, јеси ти луда? Зашто не цениш мој труд, мама децхко?
- Зашто ти не цениш мој труд, пичка ли ти материна балава, а?! Ја сваки дан спремам за вама, као кућна помоћница... бла бла... целу кућу... трућ трућ... то што не би имала шта да једеш да се ја јутрос нисам дигла у 5 да ти скувам, то ништа?!
---
- Колега, није ово довољно добро, може или 6 или следећи рок.
- Како бре следећи рок, сте нормални бре? Учим к’о коњ, а то ваљда никоме није битно, обарате ме трећи пут, бре! Еј бре?!
- Колега, ви да учите имали би оцене у индексу које то потврђују, молим вас да не продуб...
- Али трећи пут долазим, еееј, трећи пут!!!
- А то што мени истиче пауза за кафу због ваших баљезгања, то ништа?!