Srpski trgovci su vazda bili pošten i vredan narod koji je i na kamenu zaradjivao. Jednog dana, jedan od njih osmisli veresiju, čisto da ugodi raji, a raja se oduševi idejom. Jedno vreme svi bili zadovoljni, i raja i trgovci, ali avaj, ne može se u zemlji u kojoj važi pravilo što je džabe, i Bogu je drago tako doveka. Osladi se raji da uzima i ne plaća, te mnogi trgovci propadoše. Oni preostali stadoše smišljati kako da odviknu narod, sve dok se jedan ne seti gesla koje ne vredja mušteriju, ne tera je, pokazuje joj da je još uvek dobrodošla u dućanu, ali joj istovremen poručuje da je sa starim načinima gotovo. Nastade izreka čast svakome, veresija nikome.
- E, Milice, jel si slobodna večeras?
- Zdravo Deki, pa i nisam baš, moram neku dečurliju da odradim oko 7.
- 'Ajde svrati kod mene oko 9, m?
- Može, naravno. Imaš lovu?
- Imam, jel standardna tarifa?
- Pa pazi, skočila je, ali 'ajde pošto se znamo dugo, može po staroj ceni još večeras.
- To Milice carice, očekujem te oko 9.
**
- Šta čekaš? 'Ajde, skidaj se.
- A ne. prvo pare.
- Dobro bre Milice, bemmudete, pa lako ćemo za to.
- Aaaa, nema lako ćemo.
- Pa vidiš, nešto sam u frci sa kintom, ako možeš da sačekaš par dana...
- A ne! Izvini molim te. Rekao si da imaš pare.
- Pa dobro, računam znamo se dugo, valjda možemo da se dogovorimo?
- Čast svakome, veresija nikome Deki. Ni kod babe nema džabe. I? Šta ćemo sad?
- NIšta, skidaj se, može deda bez lekova još koji dan.
ionako ce uskoro da odapne,lololo
nisam oduvek bio pop,ako me razumes :D
fala svima,uzdravlje!
Dedi se ne isplati da mu ti kupuješ lekove!
:+)