Данас је ћата постао историзам. Може се срести једнно на ретким сеоско-шаторским свадбама. Сада је таквих весеља све мање.
Ћата је човек задужен за пописивање коверти и поклона које младенци добију на свадби. Он мора бити поверљив породици младенаца, проверен човек.Када се гости изљубе са родитељима младенаца и кумом, долазе до једног стола и књижурине над којом ћата пише. Онда гости извуку коверту или неки поклон, а он запише колики су износ донели и који је предмет у питању ако није новац. Поред њега увек стоји један млад дечко који све то уноси у собицу преко пута.

И тако све док гости долазе. Ништа се не оставља случају, коверте се одмах отварају и прегледају, поверење не постоји. У Босни се дешавало да гости доносе празне коверте а кажу да унутра има петсто марака. У Шумадији то не пролази. Некад поред ћате стоји микрофон и директно у шатор се саопштава ''А од Јове Јанковића, блендер и триста марака за драге младенце!''

После свадбе се врше анализе добијених ствари. Гледа се која породица је колико дала и враћа се истом мером на њиховим свадбама. Ћата је био далеко уважен али се дешавало да неки неколико коверата смота за себе. Зато с времена на време, одрасли пошаљу неког клинца који се стално мота около док гости дају коверте и поклоне, да би се уверили да ћата не присваја новац у своју корист.

Pisar u vojsci. Kod nas se obično koristi kada hoćeš da poniziš nekog opasno!